Kriza u srpskom stočarstvu postaje sve ozbiljnija iz godine u godinu, a svinjarstvo se suočava s najtežim posledicama. Razlozi za ovaj pad su višestruki: od bolesti, visokih troškova tova, niskih otkupnih cena, do nekontrolisanog uvoza svinjskog mesa. Mnogi obori su ostali prazni, a prema podacima, broj svinja u Srbiji smanjen je za više od milion u poslednjoj deceniji. U ovom trenutku, Srbija ima oko 2,2 miliona svinja, što je 30,7 odsto manje nego 2018. godine. Taj broj je pre osam godina bio 3,4 miliona, što ukazuje na dramatičan pad koji može dovesti do potpunog izumiranja svinjarstva u zemlji.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Ivan Radović, upozorava da je situacija alarmantna. Cena tovljenika pala je na istorijski minimum od 160 dinara po kilogramu, što ne pokriva troškove proizvodnje. Uvoz svinjskog mesa stvara nelojalnu konkurenciju domaćim proizvođačima. U Mađarskoj su se pojavile bolesti koje bi mogle dodatno otežati transport preko te teritorije, ali uvoz ostaje glavni izvor snabdevanja svinjskim mesom u Srbiji. Ovaj mesni proizvod u velikoj meri dolazi iz Španije, Nemačke, Holandije i Danske, gde se koriste jeftinije sirovine poput GMO soje, što dodatno ugrožava domaće farmere.
Radović smatra da bi strategija o stočarstvu mogla da uspe jedino ako se obezbedi samosnabdevanje, uz veće subvencije za domaće proizvođače. On naglašava potrebu za kontrolom uvoza i nadzorom proizvodnje, kako bi se situacija popravila. Naime, trenutne cene svinjskog buta ostale su iste, dok je cena tovljenika pala ispod granice rentabilnosti.
Stručnjaci smatraju da je nekontrolisani uvoz svinjskog mesa glavni uzrok krize. Srbija, koja je nekada bila poznata kao izvoznik svinja, danas se suočava s ozbiljnim problemima. Agroekonomista Milan Prostran ističe da se godišnje za uvoz svinjskog mesa izdvaja najmanje 110 miliona dolara. Pre 1991. godine, Srbija je bila poznata po izvozu svinjetine, dok se danas suočava s rastućim troškovima i padom proizvodnje.
U nedavnom sastanku u Privrednoj komori Srbije, veliki proizvođači zatražili su od predsednika Aleksandra Vučića da se subvencije ne ograničavaju prema broju grla. Profesor Zoran Rajić ukazuje da je potrebna strategija koja će pomoći malim i srednjim proizvođačima. On naglašava da je važno da se izračuna donja granica rentabilnosti, kako bi se sprečili socijalni problemi u sektoru stočarstva.
Predsednik Vučić je tokom posete Južnobanatskom okrugu najavio veće investicije u stočarstvo i planira da izrade programe koji bi nagradili stočare za njihov rad. On je istakao da će država obezbediti pomoć za nabavku opreme i povećanje broja grla, uz mogućnost da stočari dobiju do 60 odsto sredstava besplatno.
Kao još jedan ključni faktor, Prostran ističe da od 1992. godine stočarstvo svake godine beleži pad od 1,5 do 2 odsto. Iako su subvencije u poslednje vreme povećane, to su često bili samo kratkoročni efekti. U poređenju s Nemačkom, gde poljoprivredni budžet čini 39 procenata ukupnog budžeta, u Srbiji taj udeo iznosi samo 7,5 procenata. Potreban je razvojni budžet koji bi omogućio povratak stočarstva na zdrave osnove.
U Evropskoj uniji stočarstvo čini 70 procenata ukupne vrednosti poljoprivrede, dok je u Srbiji situacija suprotna, sa 70 procenata udele ratarstva. Ovo ukazuje na neophodnost hitnih mera i strategija koje će omogućiti oporavak i razvoj stočarstva, koje je ključno za agrar Srbije. U suprotnom, kriza će se produbljivati, a mala i srednja poljoprivredna gazdinstva bi mogla nestati sa tržišta.
