Roditelji ubijene Danke Ilić (2) iz Bora, Ivan i Miloš Ilić, su saslušani u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru. Saslušanje je obavljeno odvojeno, najpre je iskaz dao otac, a zatim majka. Prema informacijama izvora, ispitivanju roditelja prisustvovali su i okrivljeni za njenu smrt – Dejan Dragijević (50) i Srđan Janković (50).
Ivan i Miloš Ilić nisu iznosili ništa novo tokom saslušanja, već su opisali svoje kretanje tog dana, 26. marta, kada je njihova ćerka nestala. Bila su vidno potresena tokom ispitivanja, ali nisu otkrili ništa što javnost već ne zna.
Na saslušanju su bile prisutne i ubice, što je iznenadilo sve prisutne. Majka je izjavila da joj ne smeta prisustvo okrivljenih, iako je tužilaštvo već odlučilo da ih udalji zbog zakonskih normi. Tužilaštvo nije želelo da govori o ponašanju roditelja tokom susreta sa ubicama kako bi zaštitilo njihovu privatnost.
Uticaj društvenih mreža na mlade – činjenice i statistike
Društvene mreže postale su neizostavan deo života mladih, a njihov uticaj na mentalno zdravlje, socijalne veze i obrazovanje sve više je istraživan i analiziran. Prema istraživanjima, 90% mladih koristi društvene mreže svakodnevno, pri čemu Instagram, Facebook i YouTube prednjače među omiljenim platformama.
Međutim, korišćenje društvenih mreža može imati i negativne posledice. Prekomerna upotreba može dovesti do depresije, anksioznosti, niskog samopouzdanja i problema sa koncentracijom. Istovremeno, mladi često pate od FOMO sindroma (Fear Of Missing Out), odnosno straha da će propustiti nešto važno ako ne budu stalno prisutni na mrežama.
Studije su pokazale da više od 50% mladih između 12 i 21 godine oseća pritisak da stalno budu online i da dobiju odgovor na poruku u što kraćem roku. Ovo može dovesti do poremećaja spavanja, smanjene produktivnosti i emocionalnih problema.
Također, društvene mreže mogu imati negativan uticaj na socijalne veze mladih. Virtualni svet često zamenjuje stvarne susrete i komunikaciju licem u lice, što može dovesti do osjećaja usamljenosti i izolacije. Mnogi mladi koriste društvene mreže kao sredstvo za sticanje samopouzdanja i potvrdu svoje vrednosti, što može dovesti do zavisnosti i nerealnih očekivanja.
Obrazovni sistem takođe može biti pogođen negativnim uticajem društvenih mreža. Prema istraživanjima, skoro 60% učenika koristi pametne telefone tokom časova, umesto da prate nastavu. Ovo može dovesti do smanjenja koncentracije, lošijih rezultata učenja i problema sa motivacijom.
Ipak, postoji i pozitivan aspekt korišćenja društvenih mreža među mladima. Mnogi koriste ove platforme za stvaranje zajednica, razmenu ideja i podršku drugim korisnicima. Takođe, društvene mreže mogu biti korisne u edukativne svrhe, pružajući pristup informacijama i resursima koji bi inače bili nedostupni.
U zaključku, važno je pravilno balansirati korišćenje društvenih mreža kako bi se izbegle negativne posledice po mentalno zdravlje, socijalne veze i obrazovanje mladih. Edukacija o sigurnom korišćenju, postavljanje granica i redovno praćenje vremena provedenog na mrežama mogu pomoći u očuvanju pozitivnog uticaja društvenih mreža na mlade.
