Medijska zajednica u Srbiji je izuzetno brojna i duboko podeljena, sa gotovo 2.200 medija, 76 novinarskih udruženja, tri regulatorna tela i najmanje tri sindikata koja okupljaju medijske radnike a obuhvataju čitavu nacionalnu teritoriju, kaže za Euronews Srbija ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić.
On ocenjuje i da se mnogi mediji, ali ne svi, pridržavaju profesionalnih i etičkih standarda i dodaje da je Ministarstvo pokrenulo otvoren i konstruktivan dijalog u kom treba istiskivati loše pojave, ali i ohrabrivati ono što je dobro.
Ristić ističe da je potrebno unaprediti zakonsku regulativu u smislu izmena i dopuna postojećih zakona, navodeći primer suđenja porodici Kecmaonvić i svedočenja dečaka koji je 3. maja prošle godine u osnovnoj školi „Vladisalav Ribnikar“ na Vračaru pucao i prouzrokovao smrt devetoro dece i čuvara škole.
„Upravo nakon ovog svedočenja dečaka uočili smo da zakon štiti pijetet žrtava, ali ne postoji sankcija ukoliko narušite to. Znači, apsolutno ne postoji sankcija u kaznenim odredbama. Jednostavno, načinjenje je propušteno. To ćemo ispraviti“, rekao je Ristić.
Međutim, dok se to ne ispravi, ministarstvo reaguje tako što direktno komunicira i razgovara sa pojedinim novinarima i urednicima, za koje procenjuju da u takvim situacijama izlaze iz elementarnih etičkih i profesionalnih okvira, pa samim tim i zakonskih.
Na pitanje šta im poručuju iz tih medija i da li su svesni načina na koji izveštavaju, Ristić kaže da su vrlo otvoreno razgovarali sa njima.
„Apsolutno su to svesno uradili i bili su otvoreni u razgovorima sa nama. Kažu, tržišni motiv. Isključivo. Vrlo otvoreni. I onda smo razgovarali ljudski. Zato je važno da pre svega budemo ljudi, pa tek onda novinari. U mom slučaju ja treba da budem čovek, pa tek onda ministar i istoričar“, kaže.
Objašnjava i da je ljudskost važna jer u nekim momentima nije moguće sve zakonom definisati.
„Ne možete definisati sve moguće situacije. Prosto život uvek izmiče, ali u tim momentima, kada prosto shvatite da postoji prostor za zloupotrebu, hajde da budemo ljudi. Zato nakon ulazimo u izmene i dopune tih zakona. Zašto smo uočili i mi kao ministarstvo i medijska zajednica i građani čitav niz mesta u zakonu koje treba inovirati“, rekao je.
U poslednjem izveštaju Evropske komisije stoji da visoki zvaničnici treba da se suzdrže od verbalnih napada i etiketiranja novinara, pa na pitanje kako komentariše to da se stiče utisak da ministarstvo često ne reaguje na etiketiranje medija od strane državnih zvaničnika, Ristić kaže da to nije baš tako.
„Mi reagujemo, samo reagujemo na različite načine. Nekad je to u javnosti, nekad u direktnoj komunikaciji sa određenim državnim zvaničnikom, nekad u direktnoj komunikaciji sa konkretnim medijem i novinarom koji bi od tome bili izloženi“, rekao je.
Međutim, on kaže da ovaj slučaj, kao medalja, ima dve strane i da je potrebno da se obe sagledaju.
„Mi imamo u Srbiji medije koji otvoreno vode hajke. Uvek možete vrlo pristojno izneti svoje argumente i čak oštro odgovoriti, ali poštujući lično i profesionalno dostojanstvo sagovornika ili bilo koga s kim ste u određenoj vrsti komunikacije. To je pitanje odgovornosti i izbora“, rekao je on i naglasio da ne želi nikoga da brani ili da stane na nečiju stranu, ali da je činjenica da postoje gotovo svakodnevne situacije.
„Nijedno ni drugo nije u redu. Zato, kažem, ne želim da stajem ni na jednu ni na drugu stranu. Pokušavam i da ličnim primerom, kao član vlade, pokažem kako možete da budete oštri prema nečemu s čim niste saglasni, bez da prelazite tu granicu nevaspitanja, vulgarnosti, agresije i bilo čega drugog“, rekao je on.
