Umetnost mozaika, koja traje vekovima, sadrži priče ispričane kroz kamen i staklo. U središtu ove tradicije nalazi se Bisenija Tereščenko, umetnica iz Srbije, čiji mozaici krase sakralne prostore širom zemlje, a uskoro će biti predstavljeni i u Jerusalimu, na Putu suza.
Bisenija Tereščenko trenutno stvara mozaik Bogorodice Trojeručice, koji će biti postavljen na Via Dolorosa. Ovaj projekat je rezultat zadatka jednog dobrotvora koji je hodočastio u Jerusalim. Umetnica je inspirisana velikim pravoslavnim crkvama i njihovim monumentalnim umetničkim delima, a sama ističe značaj predstavlja ljubavi prema svojoj zemlji na tako važnom mestu.
Bisenija je diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je studirala zidno slikarstvo pod mentorstvom profesora Slavoljuba Čvorovića. Njena specijalnost je mozaik, a od decembra 2021. godine radi kao docent na predmetu Mozaik na Visokoj školi za umetnost i konzervaciju pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Proces stvaranja mozaika započinje idejom i skicom, a zatim sledi pažljiv odabir materijala. Umetnica koristi prirodni kamen, staklo i zlato, a svaki deo mora biti precizno odabran kako bi ispunio estetske zahteve. „Nabavka materijala je ključna jer se mora zadovoljavati najsitnija likovna potreba“, objašnjava Tereščenko.
Izrada mozaika zahteva strpljenje i posvećenost. Svaki kamen mora biti pažljivo oblikovan i uklopljen, a umetnica naglašava da je jedan od najvećih izazova pronalaženje odgovarajućeg kamena i njegova obrada. „Kada ljudi čuju reč mozaik, često pomisle na kockice, ali mi najčešće koristimo komade koji se moraju seći i oblikovati“, dodaje ona.
Bisenija je ostavila svoj trag u Andrićgradu, gde je njen mozaik postao deo kulturnog nasleđa ovog jedinstvenog mesta. Pored toga, ukrasila je enterijere restorana i pekara, a njeni radovi su nagrađivani na festivalima. Mozaik je, između ostalog, ukrasio ulazne portale crkava, uključujući Crkvu Svetog Đorđa na Ravnoj Romaniji i Crkvu rođenja Presvete Bogorodice u Zemunu.
Njena prijateljica i umetnica Jasna Opavski ističe da je Bisenija dosledna svojoj likovnoj poetici, birajući svaki kamen sa posebnom pažnjom. „Svaki kamenčić je odluka“, objašnjava Opavski, naglašavajući da se Bisenija koristi 90% kamena i samo 10% stakla, što njene radove čini izuzetno trajnim.
Umetnički izrazi Bisenije Tereščenko u sakralnim temama mogu se uporediti sa delima Dostojevskog u književnosti, jer ona koristi umetnički jezik koji je dostupan i emotivan. Takođe, mozaik u fruškogorskom manastiru posvećenom Svetoj Petki oživljava lik svete na jedinstven način, koristeći svetlost i boje da stvori impresivan vizuelni doživljaj.
Prema rečima igumanije Antonine, Bisenijini mozaici oplemenjuju manastir, dok svetlost igra kroz kamenje i donosi dodatnu dimenziju. „Njena umetnost čini prilaz manastiru veličanstvenim“, dodaje ona, izražavajući nadu da će umetnica nastaviti da stvara nova dela za njihov manastir.
Mozaik nije samo umetnost; on je svedočanstvo vremena i vere. Bilo da krasi manastire u Srbiji ili svete gradove poput Jerusalima, svaki mozaik nosi pečat strpljenja, veštine i duboke duhovnosti, ostavljajući trajan utisak na buduće generacije.
