Prvomajska krilatica „osam sati rada, osam sati slobodnog vremena i osam sati odmora“ iz vremena industrijske revolucije danas nekim ljudima zvuči kao mit. Dok se u razvijenim zemljama razmatra uvođenje skraćene radne nedelje, u Srbiji je situacija daleko od toga. Nada Novaković, viša naučna savetnica na Institutu društvenih nauka, smatra da su svi zakoni o radu u prethodnom periodu antiradnički i da su osnovna prava radnika poništena. Ističe da su radnici danas najsiromašnija kategorija stanovništva, delom i zbog neadekvatnog delovanja sindikata.
Na drugoj strani, privrednik Toplica Spasojević smatra da je degradacija prava radnika počela nakon pada Berlinskog zida i pobede neoliberalnog koncepta. Ističe da je tržište bilo preplavljeno jeftinom robom sa istoka, što je dovelo do nekonkurentnosti domaćih radnika. Iako je taj period iza nas, suočeni smo sa novim izazovima poput velikih migracija i sve većeg upliva veštačke inteligencije. Spasojević naglašava potrebu prilagođavanja novim trendovima, ističući važnost stalnog učenja.
Zoran Stojiljković, univerzitetski profesor u penziji i nekadašnji predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, slaže se da živimo u društvu koje je osuđeno na visok stepen nejednakosti. Smatra da je važno omogućiti radnicima srećnu radnu atmosferu, sa adekvatnim primanjima, podrškom na radnom mestu i mogućnošću iznošenja ideja za unapređenje posla. Naglašava potrebu za balansom između rada i porodičnog života.
U zaključku, situacija sa radnicima u Srbiji je izazovna, sa potrebom za promenama u zakonodavstvu i delovanju sindikata kako bi se poboljšali uslovi rada i života radnika. Prilagođavanje novim trendovima i usklađivanje sa potrebama tržišta će biti ključni faktori u budućnosti rada u zemlji.
