Hrvatska je suočena s inflacijom koja je nadmašila očekivanja, a građani su razočarani rezultatima nedavnog jednomešičnog bojkota trgovačkih lanaca. Cene su ostale na istom nivou ili su čak porasle, a mnogi se više ne odazivaju pozivima na bojkot, verujući da inflaciju nije moguće savladati na taj način. Internetska platforma „Halo inspektore“ ukazuje na gubitak poverenja među građanima u mogućnost da se borbom protiv inflacije postignu rezultati.
Ekonomski analitičar Petar Vušković ističe da su cene u Hrvatskoj među najvišima u Evropi, posebno u odnosu na kupovnu moć građana. Vlada nije predstavila konkretne mere za obuzdavanje inflacije, osim ograničenja cena na 70 proizvoda, što se pokazalo kao nedovoljno. Predviđa se da će pravi udar na ekonomiju uslediti tokom letnjih meseci, kada turistička sezona dodatno podiže cene. S obzirom na to da se očekuje manji prihod od turizma zbog visokih cena, mnogi smatraju da zlatno doba hrvatskog turizma prolazi.
U analizi se navodi da četveročlanoj porodici, koja ima sopstveni stan, treba oko 2.600 evra mesečno za normalan život. Ekonomista Ljubo Jurčić napominje da pristojna plata omogućava godišnje letovanje od dve nedelje i zimovanje od jedne nedelje, kao i kupovinu osnovnih stvari za decu. On ukazuje na to da je Hrvatska ulaskom u Evropsku uniju i uvođenjem evra usvojila i evropske cene, dok su plate ostale niske. Mnogi građani s prosečnom platom ne mogu da izdrže, a i oni s platom od 2.000 evra jedva preživljavaju.
U poređenju s Bečom, gde je životni standard viši, u Zagrebu su cene stanova na prestižnim lokacijama prešle 10.000 evra po kvadratnom metru. Cene nekretnina na Jadranu takođe divljaju, dok se u Beču može kupiti stan za 30 posto nižu cenu nego u Hrvatskoj. Banke, koje su većinom u stranom vlasništvu, beleže rekordne dobitke zbog rasta cena, dok se ukidaju naknade za vođenje računa, ali se uvode nove. Inostrani vlasnici telekomunikacijskih kompanija takođe uživaju u dobrim poslovnim rezultatima.
S obzirom na tešku situaciju, građani strahuju da će novac iz evropskih fondova, koji je doprineo rastu BDP-a, uskoro presušiti. Povećanje izdataka za naoružanje može dodatno smanjiti životni standard. Potrošnja se smanjuje, jer su Hrvati, uprkos problemima, trošili sve što su zaradili, a inflacija je „pojela“ sav promet. Pravi izazovi tek dolaze, a malo ko ima rešenje za ponašanje u predstojećim kriznim vremenima.
U ovoj situaciji, Hrvati se suočavaju s velikim pritiscima. Visoke cene osnovnih životnih namirnica, stanovanja i drugih troškova dovode do sve veće nesigurnosti među građanima. Umesto da se bore protiv inflacije putem bojkota, mnogi se okrenuli realnosti i pokušavaju da pronađu načine kako da prežive u ovim teškim vremenima.
Ekonomisti upozoravaju da je ključno pronaći održiva rešenja koja će omogućiti građanima da se prilagode trenutnoj situaciji. Potrebna su dugoročna rešenja koja će obezbediti stabilnost cena i povećanje plata, kako bi se poboljšala kupovna moć i kvalitet života. U suprotnom, Hrvatska bi mogla da se suoči s daljim ekonomskim problemima koji će dodatno otežati život njenim građanima.
