U Hramu Svetog Save u Beogradu, danas se održala večernja služba povodom Velikog Petka, jednog od najvažnijih hrišćanskih praznika. Ovaj dan, kada je Gospod Isus Hristos razapet na krstu, obeležen je iznošenjem plaštanice, platna koje simbolizuje Hristovo stradanje. Veliki broj vernika prisustvovao je ovom svečanom činu, koji je bio ispunjen dubokim emotivnim nabojem i molitvama.
Plaštanica, koja simbolizuje Hristovo telo nakon skidanja sa krsta, prikazuje ključne trenutke iz Hristovog života, uključujući Hristovo polaganje u grob, kao i postavljenje Bogorodice, Josifa i Nikodima. Prema hrišćanskom predanju, učenici Hristovi, zajedno sa Josifom Arimatejskim, uvili su Hristovo telo u plaštanicu odmah po njegovom skidanju sa krsta. Verujući u snagu simbolike, vernici su celivali plaštanicu, a to će moći da čine sve do sutra uveče, uoči Vaskrsa.
Na Veliki Petak, pravoslavne crkve ne obavljaju liturgije, već se služe Carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja koji govore o stradanjima Isusa Hrista. Ovaj dan je dan strogog posta, a u Srbiji je običaj da se obustave svi radovi, kako u kući, tako i na polju. Uobičajeno je i farbanje jaja u crvenu boju, koja simbolizuje nevino prolivenu krv Hristovu i novi život.
U manastiru Gračanica, takođe je služena večernja služba uz iznošenje plaštanice, gde su vernici, kao i u Beogradu, poklanjali plaštanici i celivali je zajedno sa krstom i Jevanđeljem. Ovo iznošenje se tradicionalno obavlja popodne, u vreme kada se veruje da je Hristos razapet.
Ciklus Hristovih stradanja, koji se naziva Hristove muke, ključan je deo hrišćanske ikonografije. Ovaj ciklus obuhvata 12 scena iz Hristovog poslednjeg dana, od Tajne večere do Polaganja u grob i Oplakivanja. Ove scene su česte na freskama u pravoslavnim hramovima i usko su povezane sa liturgijskim životom crkve. Pored freskopisa, u bogosluženju posebno mesto zauzimaju sveti predmeti, među kojima je i plaštanica, tkanina na kojoj je prikazan Hristos nakon skidanja sa krsta.
U Kosovskoj Mitrovici, takođe je služena večernja služba u Hramu Svetog Dimitrija, gde je izneta plaštanica. Verujući u duboku simboliku ovog čina, vernici su se poklonili plaštanici, celivali je i provlačili se ispod nje, u znak poštovanja prema Hristovom stradanju. Protojerej stavrofor Milija Arsović je u svojoj besedi istakao važnost današnjeg dana, podsećajući vernike na Hristove patnje i stradanja koja je podneo radi spasenja ljudi.
Arsović je podsetio okupljene na važnost pokajanja i molitve, naglašavajući reči razbojnika koji je sa Hristom bio razapet, a koji je zamolio Gospoda da ga se seti kada dođe u svoje carstvo. U tom duhu, protojerej je pozvao vernike da mole Gospoda za oproštaj grehova, ističući da bez Velikog petka ne bi bilo ni Vaskrsa.
Na Veliku subotu, u Hramu Svetog Dimitrija, planira se služiti Liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja počinje u 8 časova, a potom će uslediti Vaskršnje jutrenje sa svetom ponoćnom Liturgijom. Vaskršnja Liturgija biće služena u nedelju u 8 časova, čime će se proslaviti Vaskrs, dan radosti i novog života, koji dolazi nakon Hristovog stradanja.
Ove svečanosti i rituali predstavljaju duboku povezanost vernika sa tradicijom, verovanjem i duhovnim nasleđem, čineći Veliki Petak danom refleksije, molitve i zajedništva u veri.
