Predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta, izneo je ozbiljne optužbe prema Hrvatskoj, tvrdeći da njena namera o uklanjanju srpskih spomenika predstavlja nastavak politike etničkog čišćenja Srba i način zastrašivanja srpskih povratnika. Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada se u Hrvatskoj priprema novi zakon o grobljima koji bi mogao da omogući uklanjanje nadgrobnih spomenika postavljenih od strane srpskih porodica za njihove stradale tokom građanskog rata devedesetih godina.
Linta je naglasio da bi ovaj zakon mogao dodatno da pogorša već tešku situaciju u kojoj se nalaze Srbi u Hrvatskoj, koji i dalje trpe posledice rata. On je ukazao na to da je već sastavljen spisak od oko četrdeset spomenika koji se smatraju problematičnima, jer navodno sadrže poruke koje uvrede osećanja Hrvata. Prema njegovim rečima, ovakve mere ne samo da su direktan napad na srpsku zajednicu, već i pokušaj da se zatre svaki trag srpske kulture i istorije na ovim prostorima.
Ovaj korak Hrvatske dolazi u vreme kada se sve više srpskih povratnika suočava s izazovima integracije i povratka na svoja ognjišta. Linta smatra da takve odluke dodatno otežavaju život povratnicima, koji se bore da obnove svoje domove i zajednice nakon godina stradanja i raseljavanja. „Umesto da se fokusiraju na pomirenje i saradnju, hrvatske vlasti biraju put isključenja i diskriminacije“, istakao je Linta.
Pitanje uklanjanja spomenika nije novo, jer su slične situacije već zabeležene u prošlosti. Srpska zajednica u Hrvatskoj često je bila meta raznih oblika pritiska i diskriminacije, što je dovelo do smanjenja broja Srba u zemlji. Mnogi su napustili svoja mesta zbog straha od nasilja i pretnji, a oni koji su ostali suočavaju se s brojnim preprekama u svakodnevnom životu.
U ovom kontekstu, predloženi zakon o grobljima može se smatrati dodatnim korakom unazad u procesu pomirenja između Srba i Hrvata. Umesto da se stvore uslovi za dijalog i saradnju, čini se da se nastavlja sa politikom koja produbljuje podele i sukobe. „Ovi zakoni ne doprinose izgradnji zajedničke budućnosti, već nas vraćaju u prošlost, u vreme kada su se mržnja i netrpeljivost raširili“, naglasio je Linta.
Ovaj potez Hrvatske takođe izaziva zabrinutost u međunarodnoj zajednici, koja prati situaciju u regionu. Mnogi analitičari smatraju da ovakvi zakoni mogu izazvati nove tenzije i nemire, jer se srpska zajednica oseća ugroženom i marginalizovanom. U ovom trenutku, važno je da se osigura zaštita prava svih manjina u Hrvatskoj, kako bi se izbegla dalja eskalacija sukoba i nasilja.
U međuvremenu, Linta je pozvao međunarodne organizacije, kao što su UN i EU, da se uključe i pruže podršku srpskoj zajednici u Hrvatskoj. On smatra da je neophodno da se čuje njihov glas i da se preduzmu mere koje će osigurati zaštitu njihovih prava i identiteta.
Na kraju, situacija u Hrvatskoj i dalje ostaje napeta, a predloženi zakon o grobljima može biti samo deo šireg problema koji zahteva hitnu pažnju i delovanje. Srpska zajednica nastavlja da se bori za svoja prava, a međunarodna zajednica mora da preuzme odgovornost za podršku svim narodima koji teže miru i stabilnosti u regionu.
