Radna grupa za mentalno zdravlje i sigurnost mladih, koja je osnovana nakon masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“, kao i onih u Orašju i Duboni, saopćila je opširno saopćenje o učinjenom do sada na pokušajima saniranja i prevencije posledica tragičnih događaja. U saopćenju se ističe da se mnogo uradilo, ali se stiče utisak kako u delu javnosti i među profesionalcima da to nije dovoljno ili čak da nije ništa urađeno.
Radna grupa za mentalno zdravlje i sigurnost mladih osnovana je 12. maja 2023. Nakon masovnih ubistava od 3. i 4. maja. Zadatak radne grupe je da pripremi Predlog programa podrške mentalnom zdravlju i sigurnosti dece i mladih, sa posebnim akcentom na uspostavljanje multisektorske saradnje koja bi obuhvatila obrazovne ustanove, zdravstvene ustanove i druge organizacije koje se bave ili imaju uticaja na mentalno zdravlje dece i mladih.
Podaci i brojke govore u prilog tome da je u okviru Radne grupe urađeno jako mnogo na pokušajima saniranja i prevencije posledica tragičnih događaja, iako se stiče utisak kako u delu javnosti, tako i među profesionalcima, da to nije dovoljno ili čak da ništa nije urađeno, da je nešto propušteno, kao i da nije obezbeđena adekvatna pomoć. Pokušajima razumevanja ovog iskustva stručnjaci su se bavili i na supervizijama, ukupno 73 supervizije pomagača i osam supervizija supervizora, kao i na konsultacijama sa međunarodnim stručnjacima iz ove oblasti.
U prvim danima, nedeljama i mesecima posledice traumatskog iskustva koje je neposredno i posredno pogodilo pojedince, porodice, grupe, institucije i celu zajednicu šire se u vidu koncentričnih krugova i ispoljavaju na različite načine. Posle izvesnog vremena, kod većine, spontano ili uz stručnu pomoć, intenzitet ovih manifestacija se smanjuje i ustupa mesto tugovanju. Kod manjeg broja pojedinaca teškoće traju duže i ispoljavaju se u vidu Posttraumatskog stresnog sindroma.
Tugovanje kao sledeća faza nastaje sa emocionalnom spoznajom da su gubici koji su se desili trajni. To je bolan proces odvajanja od izgubljenih osoba i ima svoje faze, koje su tradicionalno obeležene pomenima – četrdesetodnevnim, šestomesečnim, godišnjim… Najteži i najtragičniji oblik tugovanja je tugovanje za izgubljenom decom, koji traje mnogo duže. Tugovanje je u velikoj meri samoisceljujući proces tokom kojeg se osećaj gubitka ne smanjuje, ali život počinje da raste oko toga. Na kraju, tugovanje pomaže da se sačuvaju sećanje i ljubav prema onima kojih više nema. Na kolektivnom nivou, memorijalni centri otelotvoruju zajedničku tugu i sećanje za sve članove zajednice u sadašnjosti, kao i za generacije koje dolaze.
Školama, kao institucijama koje su u tragičnim događajima iz maja 2023. bile direktno pogođene traumom neophodna je pomoć i podrška da ponovo uspostave svoje osnovne funkcije – da postanu mesta sigurnosti, učenja, vaspitavanja i druženja sa vršnjacima. Naša procena je da se proces oporavka pogođenih škola razvija u dobrom pravcu. U društvu su se desile očekivane podele i polarizacija, ali je važno da radimo na razvoju saosećanja, solidarnosti i prevenciji u kojoj svako i svaki sistem ima svoju ulogu (ne samo struka).
Iako su postignuti određeni napretci, put ka potpunom oporavku je dug i zahteva posvećenost, strpljenje i saradnju mnogo većeg broja aktera u društvu. Događaji iz maja prošle godine predstavljaju traumatska iskustva ne samo za decu i roditelje već i za celo društvo. Traumatska iskustva koja su zaista bez presedana. Do te mere izvan okvira očekivanog, da ih čak ni zakonodavac nije predvideo. U psihološkom smislu, za većinu ljudi ubistva u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni teža su od poplava i potresa jer je katastrofa koju je napravio čovek, a ne priroda; teža od bombardovanja i ratova na tuđoj teritoriji jer je to uradio neko ko je bio deo naše zajednice i deo odeljenja. Posledice događaja su dugotrajne i poput koncentričnih krugova zahvataju širu društvenu zajednicu.
S ciljem da se pomogne pogođenima, od maja meseca podrška i pomoć je ponuđena svim direktno pogođenim školama, a ukupan broj svih korisnika psihosocijalne podrške zaključno s decembrom je 1397. Također, sprovedene su brojne aktivnosti i obuke, a planira se i nacionalno istraživanje na temu mentalnog zdravlja djece i mladih u Srbiji.
Uz podršku profesionalaca i stručnjaka iz međunarodne zajednice, te intenzivne aktivnosti na terenu, nadamo se da će se zajednica polako oporaviti od traumatskih događaja iz maja prošle godine. Uprkos očekivanim poteškoćama i dugotrajnom procesu, zajedničkim naporima stručnjaka, vlade i cijele društvene zajednice, možemo se nadati da slični događaji više nikad neće pogoditi našu zemlju.
