Na Veliki petak 1999. godine, vodnik Ivan Vasojević, poznat kao Jaguar, i njegovih 12 saboraca hrabro su se suprotstavili albanskim teroristima, koji su napali srpsku odbranu tokom jednog od najvažnijih praznika. Ovaj događaj postao je simbol otpora srpskog naroda, a borba na Košarama ostala je duboko urezana u kolektivno sećanje.
Bitka je započela 9. aprila, kada su teroristi otvorili artiljerijsku vatru, a već sutradan, 10. aprila, stigla je 125. motorizovana brigada, koja je bila pod stalnim napadima NATO avijacije. Tokom sledećih dana, snage OVK su pokušale da probiju prvu liniju odbrane, ali su naišle na žestok otpor. U periodu od 14. do 19. aprila, sukobi su se nastavili, a srpske snage su uspele da zaustave napade OVK.
Na dan kada je vodnik Vasojević izgubio život, 11. aprila, teroristi su se preobukli u uniforme Vojske Jugoslavije i napali srpske položaje. Vasojević je, kao vođa, hrabro predvodio svoje vojnike, ali je na kraju pao pod paljbom neprijatelja. Njegova pogibija, kao i pogibije mnogih njegovih saboraca, postale su simbol hrabrosti i žrtvovanja. U ovom krvavom sukobu, život je izgubilo 108 srpskih vojnika, prosečne starosti 25 godina.
Potpukovnik u penziji Dragutin Dimčevski, svedok tih događaja, nikada nije zaboravio taj dan. On se priseća kako je upozorio vojnike u rovovima na nadolazeću opasnost, a Vasojević je bio prvi koji je krenuo u napad, hrabro vodeći svoje vojnike. Dimčevski je istakao da je Vasojević bio izuzetan momak i heroj, koji je poginuo na kukavički način, a njegove reči oslikavaju duboku bol zbog gubitka.
U toku borbi, vojnici su se suočili s teškim uslovima, ali su se hrabro borili, znajući da brane svoju domovinu. Prijatelji i saborci se sećaju trenutaka kada su se suočili s teroristima i kada su, uprkos velikom strahu, nastavili da se bore. Zajedno su delili i radosti i tugu, a svaka izgubljena bitka ostavila je duboke ožiljke.
Ivan Vasojević je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj istoriji, a njegovo ime je postalo sinonim za hrabrost i odanost. Njegov brat, Danilo Vasojević, posvetio je pesme svom heroju, izražavajući ponos i tugu zbog njegovog gubitka. Danilo ističe da je Vasojević nastavio tradiciju srpskih junaka, ne želeći da ostavi vojnike na milost i nemilost neprijatelju.
Sećanje na bitku na Košarama i na junake poput Ivana Vasojevića će zauvek ostati urezano u srcima onih koji su preživeli. Njihova žrtva podseća nas na važnost borbe za slobodu i očuvanje domovine, a priče o herojstvu nikada neće biti zaboravljene.
