Sumanuta poruka upućena nemačkim građanima
Moraćete da se zapitate da li je zaista potrebno da se tuširate toplom vodom sedam dana u nedelji ako se grejete na gas – rekao je šef Savezne agencije za mreže Nemačke Klaus Miler. Ova izjava dolazi u kontekstu sve većih pritisaka na Nemačku da smanji svoju zavisnost od ruskih izvora energije, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija izazvanih ratom u Ukrajini.
Milerove reči u intervjuu za N TV podsećaju na izjavu evropske komesarke za antimonopolska pitanja Margret Vestager, koja je savetovala građanima EU da „kontrolišu svoje tuširanje i tuširanje svojih tinejdžera, a kada isključe vodu, mogu da kažu ‘Eto ti, Putine’“. Ovakvi komentari pokazuju koliko je situacija ozbiljna i koliko se građani suočavaju s potrebom da preispitaju svoje navike u potrošnji energije.
Prema Milerovim rečima, ako Nemačka prekine isporuke iz Rusije, rezerve gasa u zemlji će trajati do kraja leta ili najkasnije do početka jeseni. On je naglasio da ne bi želeli da imaju prazna skladišta pre zime, što bi moglo dovesti do ozbiljnih problema u snabdevanju energijom. U svetlu ovog rizika, Nemačka je prošlog meseca pokrenula plan za hitne slučajeve za upravljanje snabdevanjem gasom. Ovaj plan može uključivati racionalizaciju energije i davanje prioriteta domaćinstvima i kritičnoj infrastrukturi, kao što su bolnice i proizvođači hrane.
U intervjuu za „Cajt“ ranije ove nedelje, Miler je upozorio građane da ne uzimaju ovaj plan zdravo za gotovo i da počnu da smanjuju luksuz u domaćinstvima. U tom kontekstu, Nemačka se suočava sa dilemom kako da zadrži stabilnost snabdevanja energijom dok se istovremeno suočava s pritiscima da smanji zavisnost od ruskih energenata.
EU je nedavno odobrila novi paket sankcija Rusiji, uključujući zabranu uvoza uglja koja stupa na snagu od avgusta. Nemačka pojačava napore da smanji ruske isporuke, ali zvaničnici u Berlinu ističu da bi moglo potrajati do leta 2024. godine da bi se potpuno prekinula zavisnost od ruske energije. U međuvremenu, ruska nafta čini 25 procenata nemačkog uvoza, dok je ranije taj udeo bio 35 procenata. Uvoz gasa je takođe smanjen na 40 procenata sa prethodnih 55 procenata. Uvoz kamenog uglja iz Rusije je prepolovljen, na 25 procenata, što ukazuje na sve veću potrebu za diversifikacijom izvora energije.
Pozivi da se prekine oslanjanje Evrope na rusku energiju su se povećali od početka rata u Ukrajini. Kao rezultat toga, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, većina zemalja EU i brojne druge nacije su uvele ekonomske sankcije i ograničenja s ciljem da izvrše pritisak na Rusiju. Ipak, sankcije do sada nisu obuhvatile zabranu uvoza energenata iz Rusije, pošto se mnoge zemlje još uvek oslanjaju na rusku naftu i gas.
U ovom trenutku, građani Nemačke se suočavaju sa izazovima koji se tiču energetske efikasnosti i racionalizacije potrošnje. Klaus Miler i drugi zvaničnici pozivaju na odgovornost i svest o potrošnji energije, naglašavajući da će budućnost snabdevanja energijom zavisiti od trenutnih odluka i ponašanja građana.
S obzirom na sve ove događaje, jasno je da se Nemačka nalazi na raskrsnici kada je reč o energentima, a građani će morati da se prilagode kako bi se suočili sa novim realnostima. Ova situacija može značajno oblikovati ne samo energentsku politiku Nemačke, već i širu politiku EU u kontekstu sigurnosti snabdevanja energijom i odnosa sa Rusijom.
