Anđela Branković preko noći je postala poznato ime u Srbiji i širem bokserskom svetu, nakon što je osvojila titulu svetskog šampiona u boksu u Nišu. Njena priča je inspirativna i emotivna, obeležena teškim trenucima, ali i hrabrošću i upornošću koja je dovela do ovog velikog uspeha. Anđela je rođena 1998. godine u Novom Sadu, ali je odmah nakon rođenja ostavljena u porodilištu. Njena sudbina se promenila kada je preuzeta od strane usvojitelja u Rumi, gde je provela svoje ranije godine, uključujući i teške trenutke bombardovanja Srbije 1999. godine.
U razgovoru nakon osvajanja titule, Anđela je istakla koliko je zahvalna svojim usvojiteljima i naglasila da je sve što je doživela rezultat Božijeg vođenja. „Reći ću to da je sve Božije davanje i da nas on vodi, usmerava kroz život na ovom svetu. Danas sam postala šampionka sveta u boksu, a kako su tekli svi dani mog života, to samo znamo Bog i ja,“ izjavila je ona. Ovaj trenutak je bio emotivan ne samo za Anđelu, već i za sve njene pratioce koji su je bodrili tokom takmičenja.
Tokom ceremonije dodele medalja, Anđela je sa zlatnom medaljom oko vrata pevala himnu Srbije „Bože pravde“, a suze su joj tekle niz lice. Atmosfera u hali bila je ispunjena ponosom i radošću, a njeni sugrađani su zajedno s njom proslavili ovaj istorijski trenutak. „Pobedničko postolje i to što je cela hala pevala Bože pravde zajedno sa mnom, to je nešto što će večno živeti sa mnom,“ rekla je Anđela.
Anđela je prethodno osvojila bronzanu medalju na Prvenstvu Evrope u hali „Aleksandar Nikolić“, a njen put do svetskog zlata počeo je pre više od deceniju kada je prvi put stala u ring. Tokom svoje karijere, doživela je i povrede koje su je primorale da napravi pauzu od tri i po godine, ali se nikada nije predala. Pored bokserskih uspeha, završila je i Fakultet fizičke kulture, gde je bila jedan od najboljih studenata sa prosekom 9,8.
Na preporuku selektora ženskih boks reprezentacija Mirka Ždrale, Anđela je napustila Novi Sad i preselila se u Zvornik. Tamo je postala članica kluba „Obilić“ i nastavila da se takmiči, donoseći nove uspehe. Ove godine je sa reprezentacijom osvojila pet bronzanih medalja na Svetskom prvenstvu, što je dodatno osnažilo njen osećaj zajedništva i timskog duha među bokserskim koleginicama.
„Sve devojke koje su napravile takođe istorijski rezultat na ovom Svetskom prvenstvu su naše heroine. Ovaj rezultat nije samo moj, već je zajednički. Ponosna sam na sve nas i na rad našeg stručnog tima, koji je omogućio da postignemo ovako visoke rezultate,“ zaključila je Anđela.
Anđelina priča je ne samo priča o uspehu u sportu, već i priča o snazi, hrabrosti i upornosti. Njena sposobnost da prevaziđe teške trenutke i postane šampionka sveta inspiracija je mnogima, a njen put od ostavljene bebe do sportske heroine uči nas da nikada ne odustajemo od svojih snova. Anđela Branković je svakako postala simbol nade i mogućnosti, ne samo za mlade sportiste, već i za sve koji se suočavaju sa izazovima u životu.
