Vladimir i Mirjana Kecmanović, roditelji Koste koji je izvršio masakr u svojoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, odlučili su da neće davati iskaz u parničnom postupku u Višem sudu u Beogradu. Tužba za nadoknadu nematerijalne štete je podneta protiv njih od strane porodice Dukić, čiju je ćerku Kosta ubio u učionici. Njihova odluka da ne daju iskaz je donesena nakon iznošenja odbrane u krivičnom postupku protiv njih. Njihov advokat, Marina Ivelja, istakla je da su roditelji Kecmanovića doneli tu odluku zbog nemogućnosti da ponovo prolaze kroz iste traume i da ne žele da se celi slučaj pretvori u medijski cirkus.
Porodica Dukić je reagovala na ovu odluku tvrdeći da je to šikaniranje i da roditelji Kecmanovića na taj način šalju jasnu poruku. Advokat porodice Dukić, Snežana Dunjić, istakla je da su roditelji Kecmanovića inicirali parnični postupak kako bi dobili odgovore i emotivno zadovoljenje, ali da je njihova duševna bol sve veća zbog ovakvog ponašanja roditelja ubice. Dodala je da roditelji ubijene dece jedva izdržavaju ovu situaciju, dok roditelji ubice ne mogu da se nose sa posledicama dela svog sina. Istakla je da je važno da se shvati ko su prave žrtve u ovoj tragediji.
Ovaj slučaj je pokrenuo mnogo pitanja o odgovornosti roditelja za dela svoje dece, kao i o pravdi i pravu na odštetu za pretrpljeni bol. Postavlja se pitanje da li roditelji treba da budu odgovorni za postupke svoje dece i da li je pravedno da trpe posledice za nešto što nisu direktno uradili. Ovakvi slučajevi izazivaju kontroverze i postavljaju teška moralna pitanja o pravdi i odgovornosti.
U međuvremenu, parnični postupak u Višem sudu u Beogradu protiv roditelja Kecmanovića se nastavlja, iako oni neće dati iskaz. Porodica Dukić traži pravdu i nadu da će dobiti odgovore na svoja pitanja i priznanje za pretrpljene traume. Njihova borba za pravdu je simbol borbe mnogih porodica žrtava nasilja.
Ovaj slučaj je podigao mnogo prašine u javnosti i postavio pitanja o odgovornosti roditelja, pravdi i odštetu za pretrpljene traume. Roditelji Kecmanovića, koji su bili suđeni zbog nepažnje u vaspitanju svog sina koji je izvršio zločin, odlučili su da se povuku iz parničnog postupka kako bi izbegli dodatne traume i medijsku pažnju. Njihova odluka je izazvala kontroverze i postavila teška pitanja o moralu, pravdi i odgovornosti.
Advokati porodice Dukić tvrde da je odluka roditelja Kecmanovića da se povuku iz parničnog postupka šikaniranje i da se na taj način šalje jasna poruka da se ne plaća za zločin svog sina. Ističu da je važno da se razume da su prave žrtve u ovom slučaju roditelji ubijene dece, koji jedva izdržavaju bol i traume, dok roditelji ubice ne mogu da prihvate odgovornost za postupke svog sina.
Ova tragedija je simbol borbe mnogih porodica žrtava nasilja i postavlja pitanje o odgovornosti roditelja za postupke svoje dece. Da li je pravedno da roditelji trpe posledice za delo svoje dece i da li ta odgovornost treba da bude kolektivna ili individualna? Ovo su pitanja koja se postavljaju u ovom slučaju i koja zahtevaju duboko razmišljanje o moralu, pravdi i odgovornosti.
Na kraju, važno je da se prava žrtava poštuju i da se pravda dokaže. Porodica Dukić traži pravdu i nadu da će dobiti odgovore na svoja pitanja i da će pretrpljene traume biti priznate. Njihova borba za istinu je simbol borbe mnogih porodica žrtava nasilja i važno je da se njihov glas čuje.
