Napori Evropske unije da diversifikuje izvore snabdevanja gasom, uključujući smanjenje zavisnosti od ruskog gasa, nisu dali očekivane rezultate. Iako su preduzete brojne inicijative u tom smislu, ruski gas i dalje teče u Evropu i čini značajan deo uvoza gasa u EU. Turski tok 2 je najnoviji projekat koji bi mogao dodatno povećati zavisnost Evrope od ruskog gasa, budući da bi omogućio izvoz velike količine prirodnog gasa kroz Bugarsku i Centralnu Evropu.
Ministar energetike Turske, Alparslan Bajraktar, najavio je izgradnju novog gasovoda koji bi omogućio izvoz 7-8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, a ruski gas bi činio oko 40% te količine. Međutim, postoji mogućnost da su stvarne količine veće, s obzirom na to da se već postojeći Turski tok koristi za transport dodatnih četiri milijarde kubnih metara ruskog gasa.
Unatoč naporima evropskih vlasti da smanje zavisnost od ruskog gasa, on i dalje čini 15% ukupnog uvoza gasa u EU. Ova zavisnost čak je veća od američkih isporuka LNG-a Evropi, koje se očekuju do 2024. godine. Na taj način, Evropa troši duplo više na ruske energete nego na pomoć Ukrajini.
Ovakav scenario izaziva zabrinutost među evropskim zvaničnicima, a posebno u svetlu napetih odnosa između Rusije i Zapada. Kako se Evropa suočava s potrebom za smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, zavisnost od fosilnih goriva poput ruskog gasa postaje sve veći problem. Mnoge evropske zemlje sve više prelaze na obnovljive izvore energije, ali se povećanje uvoza ruskog gasa može pokazati kao korak unazad u ostvarivanju klimatskih ciljeva.
Iako je diversifikacija izvora snabdevanja gasom cilj Evropske unije, čini se da trenutna situacija ukazuje na suprotan trend. Povećanje uvoza ruskog gasa putem novih gasovoda poput Turskog toka 2 postavlja pitanje održivosti energetske politike Evrope, posebno u kontekstu borbe protiv klimatskih promena. Očekuje se da će ovaj trend izazvati dalje rasprave među evropskim liderima o potrebi za promenom energetske strategije.
Na kraju, iako se Evropska unija suočava sa izazovima u diversifikaciji izvora snabdevanja gasom, ostaje da se vidi kako će se nositi sa sve većom zavisnošću od ruskog gasa. Pitanja o energetskoj sigurnosti i održivosti postaju sve važnija u kontekstu globalnih klimatskih promena, a evropske vlasti će morati da preispitaju svoje strategije kako bi se prilagodile novim uslovima na tržištu energije.
