Proteklog vikenda u Zagrebu je obeležena godišnjica brutalnog ubistva tri člana srpske porodice Zec, koje su pre 33 godine pobili pripadnici rezervnog sastava MUP-a, a nikada nisu kažnjeni. U noći između 7. i 8. decembra 1991. godine na Adolfovcu nadomak Sljemena ubijene su 12-godišnja devojčica Aleksandra Zec i njena majka Marija. Pre nego što su ih pripadnici rezervnog sastava tadašnjeg MUP-a iz Zagreba odvukli na Medvednicu, pred njima su u porodičnoj kući na Trešnjevci ubili Mihajla, Aleksandrinog oca i Marijininog supruga.
Sećanju na troje sugrađana, ali i na taj uprkos priznanjima ubica nekažnjen zločin, posvećena je komemoracija na kojoj su se ove godine okupljenima kratko obratili predstavnici organizatora, zagrebačkih gradskih vlasti, uz poslanike Anju Šimpragu i Ivanu Kekin.
Ubistvo porodice Zec je šokiralo javnost i ostavilo dubok trag u istoriji zločina koji su počinjeni tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije. Činjenica da počinioci ovog zločina nisu kažnjeni izaziva bes i ogorčenje među građanima, ali i postavlja pitanje pravde i odgovornosti za zločine koji su počinjeni u ratnim sukobima.
Porodica Zec nije bila jedina koja je stradala tokom rata u Hrvatskoj, ali njihova tragedija je simbol stradanja mnogih nedužnih civila koji su postali žrtve rata. Njihova smrt je podsetnik na nepravdu koja se dogodila i na potrebu da se zločini nad nedužnim ljudima ne zaborave.
Obeležavanje godišnjice ovog zločina je prilika da se javnost podseti na žrtve rata i da se osudi nekažnjivost počinilaca zločina. Pravda za porodicu Zec postaje simbol borbe za istinu i pravdu u društvu koje se suočava sa traumama prošlosti i pokušava da se suoči sa posledicama ratnih zločina.
Nakon 33 godine od ubistva porodice Zec, pitanje odgovornosti za ovaj zločin i dalje ostaje otvoreno. Mnogi se pitaju zašto počinioci ovog zločina nisu privedeni pravdi i kažnjeni za svoje zlodelo. Njihovo priznanje zločina nije dovoljno da se zadovolji pravda za porodicu Zec i da se odgovorni izvedu pred lice pravde.
Uprkos tome, porodica Zec i njihovi prijatelji i rođaci ne odustaju od borbe za istinu i pravdu. Njihova upornost i hrabrost inspirišu mnoge da se bore za istinu i da ne zaborave žrtve rata i zločina koji su počinjeni. Njihova borba postaje simbol otpora protiv nepravde i nekažnjivosti, i podseća nas da se zločini ne smeju zaboraviti i da počinioci moraju odgovarati za svoje postupke.
Pravda za porodicu Zec postaje pitanje koje se postavlja pred društvom i institucijama koje su zadužene za sprovođenje pravde. Ovaj slučaj pokazuje koliko je važno da se zločini nad nedužnim civilima ne zaborave i da se počinioci privedu pravdi, bez obzira na to koliko je vremena prošlo od njihovog zločina.
Uprkos tome što je prošlo 33 godine od ubistva porodice Zec, njihova smrt ostaje duboko urezana u sećanju njihovih bližnjih i svih onih koji su ih poznavali. Njihova tragedija je postala deo kolektivnog sećanja na rat i zločine koji su počinjeni, i simbol borbe za istinu i pravdu.
Obeležavanje godišnjice ovog zločina je prilika da se javnost podseti na žrtve rata i da se osudi nekažnjivost počinilaca zločina. Pravda za porodicu Zec postaje simbol borbe za istinu i pravdu u društvu koje se suočava sa traumama prošlosti i pokušava da se suoči sa posledicama ratnih zločina.
Porodica Zec nije zaboravljena, njihova smrt je podsetnik na nepravdu koja se dogodila i na potrebu da se zločini nad nedužnim ljudima ne zaborave. Njihova priča je deo istorije koja nas podseća na važnost borbe za istinu i pravdu, bez obzira na to koliko vremena je prošlo od zločina koji su počinjeni.
Pravda za porodicu Zec postaje pitanje koje nas sve tiče, jer se odnosi na temeljne vrednosti pravde, istine i odgovornosti. Njihova borba je borba za sve nas koji verujemo u pravdu i istinu, i koji se zalažemo za to da se zločini nad nedužnim ljudima ne zaborave i da se počinioci privedu pravdi.
