Muškarac (40), očuh sa Čukarice, sklupio je sporazum o priznavanju krivice sa Drugim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu nakon što je bio optužen za zlostavljanje svojih sinova, pastorka (5) i biološkog sina (8). Dečak (5) je primljen u bolnicu u teškom stanju sa modricama i podlivima, što je dovelo do hapšenja očuha. Nakon hapšenja, očuh je smešten u psihijatrijsku ustanovu radi psihijatrijskog veštačenja.
Očuh je priznao da je brutalno zlostavljao svog pastorka, ali i vršio nasilje nad svojim biološkim sinom. Prema izvorima, dečak (8) je ostao sa očuhom nakon što je majka napustila porodicu. Brigu o dečaku (8) preuzeo je Centar za socijalni rad. Dečak je izgradio mehanizme samoodbrane od oca nasilnika, jer je saznao da će biti kažnjen ako plače.
Očuh je tukao pastorka na brutalan način, što je uzrokovalo njegovo plačenje. Jer bi zbog plača, tukao ga još više. On bi često zadržavao pastorka u ćošku nakon batina, ponekad ga držeći tamo i do 20 sati. Takođe, primoravao je svog biološkog sina da gleda kako tuku pastorka, čak ga terajući da pali ringlu dok se zlostavljanje odvijalo.
Dečak je imao ozbiljne povrede po celom telu, uključujući frakture rebara, opekotine po dlanovima i stopalima, kao i tragove cipela na telu. Lekari sa Instituta za majku i dete bili su ozbiljno zabrinuti za njegovo stanje i tvrde da je jednom prilikom došao prekasno, mogao bi biti ugrožen život dečaka. Čak su izrazili strahovanja da dečak možda neće preživeti.
Kao rezultat ovih strašnih dela, očuh je osuđen na osam godina zatvora. Svi detalji ovog slučaja su šokirali javnost i pokazali potrebu za boljom zaštitom dece od nasilja unutar porodice. Važno je da se ovakvi slučajevi prijave i sankcionišu kako bi se zaustavilo zlostavljanje dece i omogućilo im sigurno i bezbedno odrastanje.
Očuh će služiti kaznu zatvora zbog svojih zločina, ali ostaje pitanje kako takvi slučajevi mogu biti sprečeni u budućnosti. Neophodno je raditi na podizanju svesti o štetnosti nasilja nad decom i pružanju podrške žrtvama. Takođe, potrebno je jačanje institucija koje bi mogle prepoznati i reagovati na takve slučajeve na vreme, kako bi se zaštitila deca od zlostavljanja.
Svi koji su učestvovali u ovom slučaju, uključujući policiju, pravosudne organe, medicinske radnike i socijalne radnike, zaslužuju pohvalu za brzu reakciju i zaštitu žrtava. Nadamo se da će se slični slučajevi zlostavljanja dece rešavati na odgovarajući način i da će se žrtve adekvatno zaštititi i podržati u procesu oporavka.
Na kraju, važno je naglasiti da je nasilje nad decom ozbiljan problem koji zahteva hitnu reakciju i preventivne mere kako bi se zaštitila deca i omogućilo im sigurno odrastanje. Svaki oblik nasilja, bilo fizičko, seksualno ili emocionalno, treba prijaviti i adekvatno kazniti kako bi se zaustavilo dalje zlostavljanje i zaštitila prava dece na bezbednost i dobrobit.
