U Višem sudu u Beogradu, parnični postupak protiv porodice Kecmanović, koja uključuje oca, majku i njihovog sina, odložen je za 3. april. Ova presuda dolazi nakon tragičnog incidenta koji se dogodio 3. maja 2023. godine u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, kada je dečak ubio devet vršnjaka i čuvara škole. Postupak je pokrenut po tužbi porodice Dukić, čija je ćerka izgubila život u ovom strašnom događaju.
Suđenje je odloženo zbog obustave rada advokata, što je izazvalo dodatne tenzije i zabrinutost među porodicama koje su pogođene ovim incidentom. Ova pravna stvar se odnosi kako na roditelje dečaka, Miljanu i Vladimira Kecmanovića, tako i na samu školu i državu, što dodatno komplikuje situaciju jer se postavlja pitanje odgovornosti na više nivoa.
Incident u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ je izazvao šok ne samo u Beogradu, već i širom Srbije i regiona. Prema izveštajima, dečak je, naoružan, ušao u školu i otvorio vatru na svoje vršnjake, uzrokujući smrt mnogih i ostavljajući dubok trag na porodice žrtava. Ovaj tragični događaj postao je predmet javnih rasprava o bezbednosti u školama, mentalnom zdravlju dece, kao i o odgovornosti roditelja.
U Srbiji, ovakav incident je prvi put od 2007. godine kada je zabeleženo ubistvo u školskom okruženju, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije. Pitanja o tome kako se takvi događaji mogu sprečiti, kao i o ulozi obrazovnog sistema i društva u celini, postala su centralne teme u javnim diskusijama.
U okviru suđenja, porodica Dukić traži pravdu za svoju izgubljenu ćerku, dok se istovremeno postavlja pitanje da li su roditelji dečaka i škola odgovorni za njegovo ponašanje. Ova pravna borba je samo jedan deo šireg problema koji se tiče kako društvo, tako i pojedinaca.
U poslednje vreme, sve više se govori o potrebi za jačanjem sigurnosnih mera u školama, kao i o obezbeđivanju adekvatne psihološke podrške deci i roditeljima. Mnogi stručnjaci ističu da je važno prepoznati rane znakove problema u ponašanju dece i pružiti im potrebnu pomoć pre nego što situacija eskalira.
Pored toga, društvena stigmatizacija mentalnih bolesti i nedostatak resursa za mentalno zdravlje dodatno otežavaju situaciju. Mnogi roditelji se suočavaju s izazovima u traženju pomoći, a deca često ne dobijaju pravovremenu podršku koja im je potrebna.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se ovakvi incidenti ne dešavaju u vakuumu. Mnogi faktori, uključujući porodično okruženje, vršnjačke odnose i društvene pritiske, igraju ključnu ulogu u oblikovanju ponašanja dece. Stoga, rešavanje ovog problema zahteva holistički pristup koji uključuje sve aspekte društva.
Dok se čeka na nastavak suđenja, mnogi se pitaju kakve će posledice ovaj slučaj imati na širu zajednicu. Da li će ovo biti trenutak prekretnice za promenu u načinu na koji se pristupa sigurnosti u školama? Hoće li društvo konačno prepoznati važnost mentalnog zdravlja i potrebu za podrškom?
Na kraju, tragedija u „Vladislavu Ribnikaru“ ostavlja dubok trag na sve nas, podsećajući nas na to koliko je važno raditi zajedno kako bismo stvorili sigurnije i podržavajuće okruženje za našu decu. Dok se pravda ne zadovolji, pitanje odgovornosti ostaje otvoreno, a sa njim i potreba za promenama koje će sprečiti slične tragedije u budućnosti.
