Nakon više od godinu dana od ubistva Ivane Krivokapić, njen otac Slobodan redovno se obraća javnosti putem društvenih mreža. Ivanin otac ne može da se pomiri sa gubitkom ćerke i osećajem da pravda nije zadovoljena, jer glavni osumnjičeni za njeno ubistvo i dalje nije uhapšen. Porodica trpi veliku bol i patnju, a osećaj gubitka i nedostatka pravde teško ih je pogodio.
Ivani Krivokapić, koja je 24. decembra pronađena mrtva u svom stanu na Zvezdari, sumnjiči se da ju je ubio Jetmir Gočar. Jetmir je još uvek na slobodi i uspešno izmiče policiji, a sumnja se da je promenio identitet, nabavio lažna dokumenta i da se krije u inostranstvu. Postoji jaka sumnja da je Jetmir ugušio Ivanu, a zatim izašao iz stana i zaključao vrata, odnoseći ključ. Prema svedočenju komšija, u noći kada je ubijena, iz Ivaninog stana se čula svađa, što je ukazivalo da je Ivana poznavala svog ubicu i da ga je pustila u stan.
Analiza DNK materijala pronađenog ispod Ivaninih noktiju je krunski dokaz protiv Jetmira, što ukazuje da se Ivanina borba za odbranu od napadača odvijala upravo u tom trenutku.Šta dalje? Njena smrt nas podseća na mnoge druge sumorne statističke podatke o ženama koje se smatraju jednostavno „kolateralnom štetom“ rata života, koja svakodnevno traje. Svi koji imaju za cilj da pomire porodice sa životima koje dvostruko plaćaju ističu ženska prava, vršeći veliki pritisak na državne organe da se i ovaj zločin rasvetli.
Mnoge porodice, poput porodice Krivokapić, ostaju same u svom bolu, žaleći za svojim najmilijima, ali i boreći se za prava koja im je društvo oduzelo. Njihov glas nikada neće biti dovoljno jak i izražen, ali njihova borba još traje kako bi se bar malo promenio odnos prema ženama u društvu. Ivana Krivokapić je postala simbol borbe protiv nasilja nad ženama, a njena porodica neće odustati od borbe za pravdu i promene u društvu.
Na identifikaciji osoba koje su počinile ove zločine urgentno treba insistirati i neophodno je razviti i unaprediti mehanizme putem kojih bi se ovi zločini razjasnili, a počinjenici privedeni pravdi. Takođe, neophodno je usmeriti napore na prevenciju ovakvih zločina, kroz jasno isticanje neprihvatljivosti nasilja nad zenama i postavljanje primerenih prvencinih mera.
Ivanino ubistvo ne sme biti samo još jedan zaboravljeni zločin. Njen glas mora biti čujan, a društvo mora preuzeti odgovornost za zaštitu svojih žena. Na kraju, potrebno je naglasiti da se svi koji su u kontaktu sa bilo kojom osobom koja je izložena nasilju, trebaju udružiti u borbi protiv ovog zla. Samo zajedno možemo stvoriti društvo u kojem će svaka žena biti sigurna i zaštićena, a za zločine nad njima će biti izrečene stroge kazne. Jedan život izgubljen je previše, i moramo se pobrinuti da se više nikada ne dogodi slična tragedija.
