Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, danas je oglašena krivom pred Specijalnim sudom u Beogradu. Osuđena je na godinu dana i četiri meseca zatvora, dok je njen saradnik Milorad Šušnjić takođe osuđen na godinu dana zatvora. Presuda je izrečena uprkos štrajku advokata, jer ni okrivljeni ni njihovi branioci nisu zakonski obavezni da prisustvuju objavljivanju presude.
Suđenje Dijani Hrkalović trajalo je dve godine i osam meseci, tokom kojih je ispitano mnogo svedoka, predstavljeni su pisani dokazi, kao i više video-snimaka kao dokazi. Tužilaštvo je predložilo maksimalnu kaznu od pet godina zatvora, dok je odbrana tražila oslobađajuću presudu. Hrkalovićeva je optužena za trgovinu uticajem u tri specifična slučaja.
U prvom slučaju, optužena je da je naložila Dejanu Milenkoviću da ne dostavi izveštaj o veštačenju telefona Veljka Belivuka tužilaštvu na vreme. Ovaj izveštaj je dostavljen tek na kraju suđenja, što je otežalo rad tužilaštva i omogućilo Belivuku oslobađajuću presudu. U drugom slučaju, Hrkalovićeva je naredila Milenkoviću da obriše deo snimka razgovora advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, koji je govorio o njenim vezama sa kriminalcima i njenom privatnom životu. Ognjanović je ubijen u julu 2018. godine, a njegovi ubice nikada nisu pronađene.
U trećem slučaju, Hrkalovićeva je navodno naložila načelniku novosadske policije Miloradu Šušnjiću da kriminalca Darka Eleza lažno stavi na mere praćenja i prisluškivanja, kako bi se sprečilo istraživanje od strane drugih policijskih uprava. Ovi slučajevi su izazvali veliku pažnju javnosti, s obzirom na to da se radi o visokom funkcioneru Ministarstva unutrašnjih poslova, što dodatno potpaljuje sumnje u sistem pravde i borbu protiv organizovanog kriminala u Srbiji.
Prvo suđenje je otvorilo brojne kontroverze i pitanja o potrebnim reformama unutar policijskih i pravosudnih institucija. Tokom suđenja, izneseni su dokazi koji su sugerisali da su politički i lični interesi uticali na rad policije i tužilaštva. Ova situacija je ukazala na potrebu za jačom kontrolom i transparentnošću unutar državnih institucija.
Osim toga, slučaj Dijane Hrkalović postavio je i pitanje o zaštiti svedoka u krivičnim postupcima, posebno kada se radi o predmetima povezanima sa organizovanim kriminalom. U kontekstu njenog suđenja, strah od odmazde i pritisaka na svedoke bio je predmet rasprave među pravnicima i analitičarima. Mnogi su istakli da je potrebno stvoriti sigurnije okruženje za sve koji su spremni da svedoče protiv kriminalnih grupa.
Hrkalovićeva je tokom suđenja negirala sve optužbe, tvrdeći da su one politički motivisane. Njen slučaj je, međutim, postao simbol šire borbe protiv korupcije i zloupotrebe vlasti u Srbiji. Mnogi su uvereni da će presuda imati dugoročne posledice na politiku i pravosudni sistem, ali i na percepciju javnosti o radu državnih institucija.
Očekuje se da će ova presuda izazvati reakcije na različitim nivoima, uključujući političke stranke, nevladine organizacije i građane. S obzirom na to da se radi o visokom funkcioneru, njen slučaj može dodatno potaknuti diskusije o odgovornosti i transparentnosti u radu državnih institucija.
Kao bivša državna sekretarka, Dijana Hrkalović je bila ključni igrač unutar MUP-a, a njen pad sa vlasti može značiti početak nove ere u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala u Srbiji. U narednim mesecima, pažnja javnosti će biti usmerena na to kako će se ova presuda odraziti na buduće reforme i kako će se rešavati slični slučajevi u budućnosti.
