U Specijalnom sudu Kosova u Hagu, samo 15 dana nakon što su osuđeni zbog zastrašivanja svedoka, Albanci Sabit Januzi i Ismet Bahtijari su pušteni na slobodu. Ova odluka je izazvala brojne reakcije, s obzirom na težinu krivičnog dela koje su počinili. Predsednica suda, Ekatarina Trendafilova, odobrila je promenu kazne i omogućila im uslovno puštanje nakon što su odslužili dve trećine izrečene kazne.
Januzi i Bahtijari su uhapšeni 6. oktobra 2023. godine, kada su, prema optužbama, pretili i zastrašivali svedoka u procesu koji se vodi protiv poznatih političkih figura sa Kosova, uključujući Hašima Tačija. Ova situacija ukazuje na ozbiljan problem zastrašivanja svedoka koji je prisutan među Albancima na Kosovu i Metohiji. Specijalizovano tužilaštvo je više puta naglašavalo da je ovakvo ponašanje nedopustivo i da ometa sprovođenje pravde.
Osuđeni su u decembru 2024. godine sklopili sporazum o priznanju krivice, izražavajući kajanje za svoja dela. Ova vrsta sporazuma često se koristi kao način da se smanje kazne, a sud je prihvatio njihov iskaz. Iako su priznali krivicu, njihovo puštanje na slobodu posle samo 16 meseci zatvora stvara sumnju u ozbiljnost pravosudnog sistema na Kosovu.
Pitanje puštanja na slobodu ovih osuđenika dolazi u kontekstu šireg problema u pravosudnom sistemu. Slični slučajevi smanjenja kazni za Albance sa Kosova postaju sve učestaliji. Na primer, Saljih Mustafa, osuđen za ratne zločine nad albanskim civilima tokom 1999. godine, prvobitno je dobio kaznu od 26 godina, koja je kasnije smanjena na 15 godina. Postavlja se pitanje da li će on takođe biti pušten na slobodu nakon što odsluži dve trećine kazne.
Ova praksa smanjenja kazni i puštanja na slobodu osuđenih za teške zločine stvara osećaj nepravde i frustracije među građanima. Dok se s jedne strane insistira na strogoj kazni za zastrašivanje svedoka, s druge strane, izgleda da se pravila ne primenjuju dosledno. Ovakve kontradikcije mogu dodatno oslabiti poverenje javnosti u pravosudni sistem.
Pored toga, sudovi na Kosovu suočavaju se s izazovima u sprovođenju pravde, posebno kada su u pitanju slučajevi povezani sa ratnim zločinima. Zastrašivanje svedoka je jedan od glavnih faktora koji otežavaju procesuiranje tih slučajeva. Stoga, puštanje na slobodu Jana iz Bahtijarija može se posmatrati kao signal da pravosudni sistem nije dovoljno jak da se suprotstavi pritiscima i pretnjama.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da su međunarodne institucije i organizacije koje prate situaciju na Kosovu izrazile zabrinutost zbog načina na koji se vodi pravda. Postavlja se pitanje koliko su sudovi u Hagu i na Kosovu sposobni da se nose s ovim izazovima i da li će se osigurati pravičnost za sve građane.
Iako je pravda često spora i teška, od suštinskog je značaja da se svi građani osećaju zaštićeno i da veruju u pravosudni sistem. S obzirom na trenutnu situaciju, potrebno je preispitati kako se donose odluke u vezi s kaznama i kako se sprovodi pravda na Kosovu. Samo kroz transparentnost i doslednost u primeni zakona može se postići istinska pravda i obezbediti sigurnost za sve građane.
Ove nedavne odluke suda postavljaju pitanje kako će se pravda sprovoditi u budućnosti i da li će se zastrašivanje svedoka konačno staviti pod kontrolu. Očekuje se da će se situacija dodatno razvijati, a reakcije javnosti i međunarodnih posmatrača će biti ključne u obezbeđivanju pravde i odgovornosti.
