Izložba „Svetlost koju ne vidimo“, koja je otvorena u galeriji „Singidunum“ u Beogradu, predstavlja rad umetnice Isidore Ivanović, koja je svoja osećanja povodom tragedije u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ pretočila u slike. Izložba će trajati do 13. maja, a Ivanović je izjavila da naziv izložbe simbolizuje svetlost koja je postojala u deci i školskom čuvaru koji su stradali, a koja i dalje postoji negde u svima nama, samo treba da je pronađemo. Autorka je mesecima stvarala i pretočila svoj bol, strah, nemoć i nemir u 12 dela koja su sada predstavljena na izložbi.
Isidora Ivanović je majka deteta koje pohađa školu „Ribnikar“, te je tragedija koja se desila, u kojoj je ubijeno devet učenika i školski čuvar, imala poseban uticaj na nju. Kroz svoje slike, ona želi da izrazi svoje emocije i da podstakne druge da pronađu tu svetlost koja je možda zauvek izgubljena. Kustoskinja Maja Škaljac Stanošević je napisala tekst kataloga izložbe u kojem je istakla da je Ivanović posvetila mesecima stvaranja ovih slika kako bi izrazila svoju tugu i bol zbog tragedije koja je potresla celu zajednicu.
Izložba je postavljena sa ciljem da podstakne razmišljanje o važnosti života, empatiji prema drugima i pronalaženje svetlosti u tami. Pored toga, Ivanović je želela da kroz svoje slike prenese poruku nade i podrške porodicama stradalih i celoj zajednici koja je traumatizovana ovim događajem. Njene slike prikazuju duboku emotivnu vezu sa temom tragedije, ali istovremeno prenose i poruku o snazi i otpornosti ljudskog duha u najtežim momentima.
Umetnica je kroz svoj rad uspela da prenese kompleksnost emocija koje su je obuzimale nakon tragedije, te je izložba postala mesto gde posetioci mogu da se suoče sa svojim osećanjima i da pronađu izvor snage u teškim momentima. Ovi radovi predstavljaju umetničku interpretaciju trauma i gubitka, ali istovremeno pružaju i nadu i podsticaj za dalje.
Isidora Ivanović je talentovana umetnica čiji radovi ne samo da prenose emotivnu dubinu i intimnost, već i podstiču promišljanje o važnim društvenim temama. Njena izložba „Svetlost koju ne vidimo“ predstavlja važan doprinos kulturnoj sceni i otvara dijalog o bolnim temama kroz umetnost. Posetioci imaju priliku da se upoznaju sa Ivanovićinim radom i da osete emotivnu snagu koja se krije iza svakog njenog dela.
Na kraju, izložba „Svetlost koju ne vidimo“ nije samo umetničko delo, već i duboka emotivna poruka koja podseća na važnost zajedništva, empatije i nade u teškim vremenima. Isidora Ivanović je svojim radom uspela da prenese svoje osećaje i da inspiriše druge da pronađu svetlost u najtamnijim trenucima života. Njene slike su snažan apel za solidarnost i podršku u borbi protiv trauma i gubitka, te pozivaju posetioce da se zapitaju o svojim vrednostima i odnosu prema drugima. Ova izložba je primer kako umetnost može da bude sredstvo za isceljenje i podsticaj za promene u društvu, te je zaslužila veliku pažnju i priznanje javnosti.
