Pravoslavni vernici danas slave Mitrovske zadušnice, jedan od četiri praznika posvećena mrtvima. Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju ovaj praznik 4. novembra. Zadušnice nikada nisu u vreme posta, niti padaju u postan dan, već se uvek obeležavaju u subotu. Na ovaj dan se peku kolači od belog brašna, poznati kao „prosfore“, a pripremaju se i različita pića kao što su rakija, pivo, vino i voda. U nekim mestima se takođe iznosi i žito. Na grobove se postavljaju sveće u skladu sa brojem mrtvih koji se pominju. Sveštenici obavljaju posebne molitve na grobovima, dok se u nekim slučajevima prisutni sami okade tamjanom.
Zajedničko za Mitrovske zadušnice u svim krajevima jeste odlazak na groblje i organizovanje posluženja. Obično se na grobu serviraju pita, pecivo, kafa i voda, dok se ponegde iznose i kuvana jaja i pečenje. Nosioci ponuda su rođaci koji su prisutni na groblju, ali se ne odbijaju ni nepoznata lica koja dođu i priđu grobu. U Srbiji se smatra za veliki greh i uvredu mrtvima ako se neko odbije ili otjera sa groba.
Tradicija Mitrovske zadušnice u Srbiji podrazumeva odlazak na groblje što je moguće ranije, najbolje pre podneva. Običaj potiče od toga da je nekada bilo važno prvo prisustvovati liturgiji u crkvi, pa tek onda otići na groblje. U istočnoj Srbiji postoji verovanje da sveća koja se upali na Zadušnice gori sve do sledećih, a takođe se veruje da će mrtvi biti u mraku godinu dana ako se sveća ne upali.
U istočnim krajevima se na dan Mitrovske zadušnice ne radi ništa sa vunom, a makaze su zatvorene kako bi se zatvorile i vučje čeljusti. Ovaj praznik uvek pada u subotu jer je Isus Hrist tog dana, uoči vaskrsenja, proveo upokojen. Mitrovske zadušnice su prilika za vernike da se poklone i odaju počast preminulima, ali i da se okupe sa porodicom i prijateljima na groblju u znak sećanja i poštovanja prema preminulima.
