Pavle Zelić, stručnjak za borbu protiv krivotvorenih lekova, upozorio je da su lažni lekovi postali najbrže rastuća kriminalna delatnost na svetu. Ova pojava predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje ljudi širom sveta, a posebno je zabrinjavajuća u zemljama u razvoju gde je kontrola i regulacija farmaceutskih proizvoda slabija.
Lažni lekovi su proizvodi koji se predstavljaju kao autentični lekovi, ali zapravo ne sadrže potrebne aktivne sastojke ili su čak potpuno nebezbedni po zdravlje. Ovi proizvodi se često prodaju preko ilegalnih kanala distribucije, kao što su internet sajtovi sumnjivog porekla ili neovlašćene apoteke. Pored toga, lažni lekovi se često proizvode u neadekvatnim uslovima, bez ikakvih standarda kvaliteta i bez nadzora regulatornih tela.
Zelić ističe da je tržište lažnih lekova veoma profitabilno za kriminalne organizacije, jer se ovakvi proizvodi često prodaju po visokim cenama, a troškovi proizvodnje su minimalni. Takođe, potražnja za jeftinijim lekovima u zemljama u razvoju doprinosi širenju ove kriminalne delatnosti, jer ljudi često kupuju sumnjive proizvode kako bi uštedeli novac.
Prema istraživanjima, lažni lekovi su često prisutni u terapiji za bolesti kao što su malarija, HIV/AIDS i dijabetes, što dodatno povećava rizik po zdravlje ljudi. U nekim slučajevima, konzumiranje lažnih lekova može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, pa čak i smrti.
Da bi se suzbila ova pojava, neophodno je jačanje saradnje između različitih institucija, kao što su policija, carina, regulatorna tela i farmaceutska industrija. Takođe, potrebno je povećati svest javnosti o opasnostima od lažnih lekova i podići nivo edukacije o bezbednom korišćenju farmaceutskih proizvoda.
Pavle Zelić je istakao da je Evropska unija prepoznala ozbiljnost problema lažnih lekova i preduzela određene korake kako bi se suzbila ova pojava. Takođe, međunarodne organizacije kao što su Interpol i Svetska zdravstvena organizacija aktivno sarađuju sa državama širom sveta kako bi se zajednički borili protiv krivotvorenih lekova.
U Hrvatskoj, Ministarstvo zdravstva sprovodi određene mere kontrole i nadzora nad farmaceutskim proizvodima kako bi se sprečila pojava lažnih lekova. Takođe, Nacionalna agencija za lijekove i medicinske proizvode redovno vrši inspekcije farmaceutskih kompanija i apoteka kako bi se osigurala bezbednost pacijenata.
U borbi protiv lažnih lekova, ključnu ulogu igraju i potrošači koji treba da budu oprezni prilikom kupovine lekova i da se informišu o pouzdanim izvorima nabavke. Takođe, važno je da se prijavljuju sumnjive situacije ili proizvodi kako bi se što brže reagovalo i sprečile eventualne posledice po zdravlje.
Pavle Zelić ističe da je neophodno kontinuirano raditi na jačanju međunarodne saradnje i razmeni informacija kako bi se efikasno suzbila pojava lažnih lekova. Takođe, važno je ulagati u edukaciju i podizanje svesti o ovom problemu kako bi se sprečile moguće posledice po zdravlje ljudi.
U zaključku, lažni lekovi predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje ljudi širom sveta i zahtevaju hitnu reakciju svih relevantnih institucija. Borba protiv krivotvorenih lekova zahteva zajednički napor država, regulatornih tela, farmaceutske industrije i potrošača kako bi se osigurala bezbednost i kvalitet farmaceutskih proizvoda. Samo zajedničkim delovanjem možemo sprečiti širenje ove opasne kriminalne delatnosti i zaštititi zdravlje ljudi.
