Posebno odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu zakazalo je suđenje četvorici oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva zbog ratnih zločina počinjenih tokom vojne akcije „Oluja“ u avgustu 1995. godine. Suđenje će se održati u odsustvu optuženih, budući da oni nisu dostupni pravosudnim organima Srbije. Pripremno ročište održano je u novembru 2022. godine, ali je sud morao da odluči o mogućnosti suđenja u odsustvu, a hrvatsko pravosuđe je odbilo zahtev za uručenje poziva za suđenje.
Optužnica obuhvata četvoricu pripadnika hrvatskog ratnog vazduhoplovstva: Vladimira Mikaca (67) iz Ptuja, Zdenka Radulja (69) iz Osijeka, Željka Jelenića (69) iz Pule i Danijela Borovića (64) iz Varaždina. Optuženi se terete za krivično delo ratnih zločina protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu. Prema navodima iz optužnice, optuženi su naredili avionske napade na civilno stanovništvo, što je rezultiralo smrtnim slučajevima i ranjavanjem civila srpske nacionalnosti, kao i masovnim bežanjem civila prema Srbiji.
Mikac je, postupaći po dobijenom naređenju, naredio Jeleniću da izvrši avionski napad na izbegličku kolonu koja se kretala u rejonu bez oružanih sukoba. Napad se desio na putu Bosanski Petrovac-Ključ, dok su se izbeglice povlačile iz Hrvatske. Radulj je, takođe po naređenju, izdao instrukciju Boroviću za napad na izbegličku kolonu koja se kretala putem Bosanski Novci-Prijedor.
Jedan od ključnih napada dogodio se 7. avgusta 1995. godine, kada je Jelenić, koristeći avion „Mig 21“, napao izbegličku kolonu u Bosanskom Petrovcu. Napad je rezultirao smrću 10 civila, dok je više ljudi ranjeno, uključujući 15 identifikovanih povređenih. U ovom napadu uništeno je više vozila u koloni.
Borović je, postupaći po naređenju, naredio dvojici NN pilota da koriste dva aviona „Mig 21“ i izvrše napad na izbegličku kolonu koja se kretala putem Bosanski Novi-Prijedor 8. avgusta 1995. godine. Napad se dogodio u Svodnoj i rezultirao je smrću 3 civila, a do sada je identifikovano 13 ubijenih, među kojima su bila četvoro dece, kao i 24 ranjenih osoba.
Tužilaštvo je naglasilo važnost ovog predmeta i predložilo da se optužnima sudi u odsustvu. Oni su obrazložili da protek vremena može stvoriti sumnju da će Hrvatska ili Bosna i Hercegovina pokrenuti krivične postupke protiv odgovornih za ove zločine.
Ovaj slučaj je deo šireg konteksta ratnih zločina koji su se dogodili tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji, a suđenja za ratne zločine ostaju izuzetno važna za pravdu i pomirenje u regionu. Odluke međunarodnih i domaćih pravosudnih institucija u vezi sa ovim pitanjima često su predmet debate i analize, kako bi se osiguralo da pravda bude zadovoljena i da se ne ponove slični zločini u budućnosti.
Ratni zločini iz 1990-ih su i dalje bolna tema u regionu, a mnogi od optuženih i dalje uživaju slobodu, dok se preživeli bore sa posledicama sukoba. Ovaj slučaj može otvoriti vrata za dalja suđenja i procesuiranje drugih odgovornih lica u ovom kompleksnom i emotivnom pitanju.
Očekivanja su da će suđenje izazvati pažnju javnosti i medija, kao i da će poslužiti kao podsticaj za dalje istraživanje ratnih zločina u regionu. Važno je da se kroz pravosudne procese obezbedi odgovornost i pravda za sve žrtve, kako bi se postiglo istinsko pomirenje i izgradila stabilna budućnost.
