Na Kosovu i Metohiji identifikovani su gotovo svi oblici ekstremizma, što je postalo očigledno tokom nedavne predizborne kampanje, navodi se u izveštaju nezavisne medijske organizacije Sbunker iz Prištine. Euronews Srbija istražuje ko najviše širi ekstremističke stavove u ovom delu regiona i kako se novoformirani oblici ekstremizma manifestuju.
Pre nekoliko godina, islamsko vehabističko opredeljenje bilo je prisutno među Albancima, kao i delom Roma i Aškalija na Kosovu, međutim, to opredeljenje se smanjilo. S druge strane, pojavili su se novi oblici ekstremizma, uključujući etnonacionalizam, anti-rodni narativ, verski ekstremizam, antiislamsku retoriku i politički ekstremizam. Adeljina Hasani iz Sbunker-a ističe da se ovi oblici često preklapaju i dele elemente sa ekstremizmom krajnje desnice.
Hasani naglašava da je potrebno aktivno uključivanje javnosti i obrazovnih institucija u borbu protiv ovih pojava, uz vođenje kampanja protiv dezinformacija. Problematika se dodatno komplikuje kada oni koji bi trebali da se bore protiv ekstremizma sami postaju nosioci ekstremističkih stavova. Srđan Simonović iz Humanog centra Mitrovica ukazuje na „ekstremno ponašanje institucija iz Prištine“, koje narod doživljava kao teror institucija, a koje se manifestuje kroz represiju policije.
Pored pojedinaca i grupa, određene političke stranke takođe propagiraju ekstremne stavove, što posebno utiče na mlade, kroz društvene mreže. Bard Bakija iz Sbunker-a napominje da ove platforme oblikuju javni diskurs, doprinoseći stvaranju okruženja u kojem se govor mržnje i isključivost smatraju normalnim.
Isključivost je bila posebno prisutna u poslednjoj predizbornoj kampanji, a istraživanja pokazuju da je Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija prednjačio u ekstremističkim stavovima. Simonović naglašava da bi, ukoliko Kurti ne dođe na čelo izvršne vlasti, moglo doći do relaksacije odnosa među zajednicama, dok bi odnosi među političkim partijama u albanskom nacionalnom korpusu mogli da se zaoštre.
Nakon završetka izbora, pooštravanje odnosa postalo je očigledno kada je Kurti, tokom govora pred masom, nazvao svoje neistomišljenike pogrdnim imenima. Ova retorika dodatno doprinosi polarizaciji društva i jača ekstremističke stavove u zajednici.
U sklopu ove situacije, posebno je važno posvetiti se edukaciji mladih i razvijanju kritičkog mišljenja, kako bi se smanjila podložnost ekstremističkim narativima. Organizacije poput Sbunker-a igraju ključnu ulogu u informisanju javnosti o opasnostima ekstremizma i pružanju alata za prepoznavanje i suprotstavljanje ovim pojavama.
Takođe, vlada i institucije na Kosovu i Metohiji treba da preuzmu odgovornost za kreiranje inkluzivnijeg društva, koje neće tolerisati ekstremizam bilo koje vrste. Ovo zahteva ne samo zakonske okvire, već i promene u društvenoj svesti i kulturi, što je proces koji iziskuje vreme i trud.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, jasno je da je borba protiv ekstremizma na Kosovu i Metohiji kompleksan izazov, koji zahteva zajednički napor svih društvenih aktera. Samo kroz otvoren dijalog, edukaciju i saradnju moguće je stvoriti društvo koje će biti otpornije na ekstremističke ideologije i koje će obezbediti bolju budućnost za sve njegove članove.
