Albanci sa teritorije AP Kosova i Metohije masovno prelaze u katoličanstvo, što će, prema oceni koordinatora Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiše Mijačića, doneti društvene probleme i izazove. U razgovoru za Tanjug, Mijačić je istakao da će versko identitetsko pitanje kod njih postati dosta izraženije u narednim godinama nego što je to bio dosad.
„Postoji jedno veliko nezadovoljstvo islamske zajednice zbog tog procesa pokrštavanja njihovih sledbenika. Da nije dijaloga i odnosa sa Srbijom, to bi njima bila najveća tema. Međutim, sve ovo što se dešava u odnosima sa Srbijom čini da ova druga tema prosto dobija manje na značaju“, ocenio je Mijačić.
Prema njegovim rečima, masa Albanaca prelazi u katoličanstvo iz više razloga, među kojima su i političke igre i potezi Prištine i zapadnih centara moći.
„Na Kosovu se dešavaju potezi da se stvara jedna posebna etnička zajednica, po principu ‘ko nije sa nama, nije dobar’. Takav stav Albanci realno prepoznaju i taj deo elite prelazi na katoličanstvo, i to je to. A tu nema mnogo šta da se kaže. Ovo je uobičajena politička igra koja se dešava u svetu“, rekao je Mijačić.
On je dodao da je taj pravac koji se dešava na Kosovu najočigledniji primer onoga što se dešava u BiH poslednjih 15 godina, ali i u regionu.
„Nama niko neće previše da se bavi tom tematikom jer zna da tu nema sreće, nego će opet da se vodi nekim drugim avanturama koje možda nisu na opštu korist Albancima“, naglasio je Mijačić.
On je podsetio da albansko stanovništvo u AP Kosovo i Metohija čini veoma jaki islamski faktor i da je to bila tradicija njihovih predaka.
„Kad je u pitanju milion i četvrt stanovništva, to je masa naroda koja je izvan svake pameti da nije ispričana priča. To je tradicionalna verska pripadnost. Albancima niko nije nametao nijednu veru pre niti posle rata. Onda se dešava ova vrsta pokrštavanja, što je ozbiljan problem za islamsku zajednicu“, poručio je Mijačić.
On je istakao da postoje i slučajevi gde su se već pokrštavali i pravoslavni Albanci.
„U selu Velika Hoća, kod Orahovca, već nekoliko godina traje progon pravoslavnih Albanaca od strane katolika. Oni jednostavno ne mogu da se vrate na svoje vekovno ognjište i da ostanu tamo zato što su sva zapuštena groblja i crkve; iz domova su protjerani prosto zato što ne pripadaju toj svetoj veri. Takav ograničavajući svetonazor stvoren je na Kosovu“, naveo je Mijačić.
On smatra da će ovo biti velika tema u narednim godina kada počnu da stasavaju generacije koje dolaze i koje će možda imati neko novo viđenje konfesionalne situacije na Kosovu i Metohiji.
„To je stvar na koju će se morati odgovoriti i rešiti u nekom budućem periodu“, objasnio je Mijačić.
Naglasio je i da su činjenice o masovnom prelasku u katolicizam poznate i da se to neće moći sakriti.
„Kao što je poznato da moderni svet donosi i ovakav vid gubljenja identiteta i verske pripadnosti; sa masom ljudi koji odlaze sa Kosova, aktivira se i to pitanje identitetskog pitanja. Zato to nije samo problem islamske zajednice, nego i pitanje njihovog privređivanja sa albanskim žrtvama u tom regionu“, zaključio je Mijačić.
Ovaj masovni prelazak u katolicizam među Albancima sa teritorije AP Kosova i Metohije predstavlja novo versko izazov i problem koji će uticati na društvo u narednim godinama. Iako političke igre i potezi Prištine i zapadnih centara moći deluju kao motivatori za ovakav proces, on stvara nezadovoljstvo u islamskoj zajednici i postavlja pitanje verskog identiteta. Neki albanski predstavnici prelaze u katoličanstvo zbog stvaranja posebne etničke zajednice, dok se istovremeno suočavaju sa progonom pravoslavnih Albanaca od strane katolika. Ovaj trend će zahtevati rešenje u budućnosti kako bi se očuvala verska raznolikost i mir u regionu.
