Portorikanka Tatjana T De Sarno Arsić nedavno je ostvarila svoj san i krstila se u pravoslavnoj crkvi tokom novogodišnjih praznika. Ova preseljenja u pravoslavlje rezultat su ljubavi prema njenom suprugu, Srbinu Aleksandru Arsiću, s kojim je u braku već pet godina, a u vezi su proveli šest godina. Njihova ljubavna priča počela je u Americi, gde su se upoznali na odmoru u Majamiju, kada je Tatjana došla sa svojim roditeljima.
Tatjana se odrasla u katoličkoj porodici, koja je naglašavala porodične vrednosti i tradiciju. Prilikom susreta sa Aleksandrom, osetila je da su njihove vere slične i odlučila je da pređe u pravoslavlje. Tokom boravka u Prokuplju, gde su proveli novogodišnje praznike sa Aleksandrovom porodicom, Tatjana je iskoristila priliku da se krsti u crkvi Svetog Prokopija.
Aleksandar ističe da je Tatjanina odluka došla iz njene želje i ljubavi prema njemu i njegovoj porodici. „Imamo jako sličnu kulturu i oni su jako topli ljudi, kao i mi“, kaže Aleksandar. On već devet godina živi i radi u Americi, a njihova ćerka Jelica je deo njihova zajedničkog života. Tatjana je izjavila da je kroz Aleksandra zavolela Srbiju i srpske običaje, koji su joj postali drugi dom.
Tatjanina svekrva Dušica hvali Tatjanin trud da prihvati srpske tradicije. Ona se trudi da priprema tradicionalna jela i da se uklopi u običaje porodice. Tatjana je priznala da su joj omiljena jela sarma i ajvar, a posebno uživa u pripremi pogače, slavskog kolača, musake i pite od jabuka.
Planovi Tatjane i Aleksandra za budućnost uključuju krštenje njihove ćerke Jelice i venčanje u crkvi, koje planiraju za ovu godinu. Tatjana i Aleksandar se uskoro vraćaju u Ameriku, ali planiraju novi dolazak u Srbiju na leto.
Ova priča nije jedina koja ilustruje kako ljubav može prevazići kulturne i verske razlike. U svetu su i drugi primeri, poput Kineskinje Ksue Leng koja se udala za Srbina i takođe prihvatila srpske tradicije. Tatjanina priča pokazuje kako ljubav i otvorenost prema novim kulturama mogu dovesti do dubokih veza i ličnih transformacija.
Tatjana se oseća srećnom i ispunjenom, a njen put od Portorika do pravoslavlja predstavlja simbol jedinstva i ljubavi koja ne poznaje granice. U svetu koji je često podeljen, ovakve priče podsećaju nas na lepotu ljudskih veza i razumevanja.
