Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, nedavno je boravila u trodnevnoj poseti Zapadnom Balkanu, gde je posetila Crnu Goru, Albaniju i Bosnu i Hercegovinu. Beograd, Priština i Skoplje su izostali sa njenog itinerera, što je dovelo do pitanja o trenutnoj sposobnosti EU da se nosi sa izazovima u ovom regionu. Nikola Vujinović, istraživač studija bezbednosti, naglašava da je poseta Kaje Kalas postala rutina i više nije u fokusu interesovanja medija.
Ova poseta predstavlja prvi dolazak Kaje Kalas na Zapadni Balkan otkako je preuzela funkciju evropske šefice diplomatije. Iz Brisela su objasnili da su Beograd, Priština i Skoplje izostavljeni zbog „ograničenog vremenskog okvira posete“. U Podgorici i Tirani, Kalas je ponovila poznate poruke o evropskim integracijama ovih zemalja, ali je njena poseta Bosni i Hercegovini bila intrigantnija. U Sarajevu je upozorila političke lidere da moraju zajednički raditi na rešavanju postojećih problema, naglašavajući da su vrata EU za BiH otvorena, ali da je potrebna saradnja svih aktera.
Vujinović ističe da je ovo prvi put da je deo Zapadnog Balkana zaobiđen tokom posete visokog predstavnika EU. Prethodni predstavnici su uvek uključivali Beograd kao ključnu tačku. On napominje da je Crna Gora najbliža članstvu u EU, dok je Albanija imala najviše sastanaka tokom ove posete. Bosna i Hercegovina, s druge strane, je važan projekat EU, koji se smatra projektom mira.
Kaja Kalas preuzela je dužnost u trenutku kada EU gubi svoju moć na međunarodnoj sceni, posebno u kontekstu sukoba u Ukrajini i Bliskom Istoku. Vujinović smatra da je Kalas i njena ekipa pokušavaju da pronađu novi region za demonstraciju međunarodne političke moći, a Zapadni Balkan je postao prioritet. On naglašava da se problemi u unutrašnjoj politici Srbije, kriza u Severnoj Makedoniji, kao i politička nestabilnost u Prištini, čine prevelikim zalogajem za Kalas.
Govoreći o kredibilitetu Kaje Kalas, Vujinović ukazuje na njeno iskustvo kao bivšeg premijera Estonije, ali ističe da postavljanje nekoga na čelo EU za spoljnu politiku zahteva više iskustva. Poredeći je sa prethodnim liderima kao što su Margaret Tačer i Angela Merkel, on naglašava da je potrebno vreme da se stekne iskustvo koje je nužno za vođenje tako kompleksne organizacije.
Poseta Kaje Kalas nije izazvala značajnu pažnju u domaćim medijima, a Vujinović primećuje da to odražava trenutnu situaciju EU. On smatra da su njene izjave u vezi sa zapadnim Balkanom bile suzdržane, posebno u poređenju sa njenim komentarima o konfliktima kao što je ukrajinski sukob. Iako je naglasila važnost dijaloga između Beograda i Prištine, njen pristup je bio manje odlučan nego što se očekivalo.
Što se tiče rokova koje države Zapadnog Balkana postavljaju za završetak pregovora sa EU, kao što je Srbija koja teži članstvu do 2028. godine, Vujinović smatra da je to neizvodljivo. Takođe, postavlja se pitanje koliko su stvarni napori EU u vezi sa proširenjem i koliko se može očekivati od evropskih institucija da ispune svoja obećanja.
U razgovoru o poseti Kaje Kalas, nekadašnja ambasadorka Branka Latinović je takođe izrazila svoja zapažanja, koja će biti obuhvaćena u posebno pripremljenom tekstu. Ova tema ostaje aktuelna, a događaji na Zapadnom Balkanu i dalje će biti u fokusu pažnje kako EU pokušava da pronađe svoj put u regionu koji je pun izazova.
