Monah Simeon Vilovski osuđen je na dve i pol godine zatvora zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica. On je oštetio fond raško-prizrenske eparhije namenjen za obnovu manastira na Kosovu i Metohiji u periodu od 2004. do 2009. Presuda je donesena u odsustvu jer su grčki pravosudni organi odbili izručenje Srbiji. Dejan Subotički, direktor Privrednog društva „Eparhijski centar Rade Neimar“, takođe je osuđen na četiri godine zatvora, dok je Jeleni Šubarević, predstavnici nadzornog organa, izrečena kazna kućnog zatvora uz elektronski nadzor.
Optužnica ih tereti da su zloupotrebili troškove građevinskih radova, da je firmi „Rade Neimar“ isplaćeno više od stvarne vrednosti radova, te da su neki radovi čak nisu ni izvedeni. Isplate su obavljane bez saglasnosti nadležnih crkvenih organa. Vilovski mora nadoknaditi devet miliona dinara štete eparhiji, dok Subotički 15 miliona dinara. Takođe, sudija je konstatovala da se od „Rade Neimara“ oduzima imovinska korist od 39 miliona dinara.
Tužilaštvo tvrdi da su oštetili Srpsku pravoslavnu crkvu za 349.000 evra. Krivični postupak je pokrenut pre 15 godina, a Vilovski je bio sekretar nekadašnjeg episkopa raško-prizrenske eparhije Artemija, koji je takođe bio optužen. Ipak, postupak je obustavljen pošto je Artemije preminuo 2020. On je bio optužen za davanje naloga za isplatu nezavršenih radova preduzeću „Rade Neimar“. Artemije je tvrdio da je progonjen jer je zabranio tadašnjem potpredsedniku SAD Džozefu Bajdenu da poseti eparhiju.
Ukupno je crkva smatra da je oštećena za 20 miliona dinara, 32.000 evra i 1,8 miliona evra. Ovaj slučaj ukazuje na važnost transparentnosti u obnovi verskih objekata i upravljanju crkvenim fondovima kako bi se sprečile moguće zloupotrebe i korupcija. Uključivanje nadležnih organa i stručnih lica u praćenje i kontrolu radova može pomoći u očuvanju integriteta crkvenih institucija i njihove imovine. Kroz ovakve sudski procese, kršenje zakona i neetično ponašanje može se sankcionisati, te se štiti interes crkve i njenih vernika.
Očekuje se da će se slediti dalje pravne procedure kako bi se utvrdila odgovornost aktera, te da će se nadoknaditi šteta naneta eparhiji. Važno je da se procesi obnove verskih objekata sprovode transparentno i u skladu sa propisima kako bi se osigurala pravedna raspodela sredstava i očuvao ugled crkve. Nadamo se da će ovakvi slučajevi biti ređi u budućnosti, te da će odgovorni biti svesni posledica nezakonitih radnji. Impakt ovakvih zloupotreba na versku zajednicu može biti veliki, te je važno preduzeti adekvatne mere kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti.
