U godini obeležavanja 80 godina od premijere komada „Staklena menažerija“ Tenesi Vilijamsa, Madlenianum pozorište u Zemunu je odlučilo da se pridruži jubileju. Predstava je premijerno izvedena na Maloj sceni u Zemunu, a prevod, režija, scenografija i muzika su delo Ivane Vujić.
„Staklena menažerija“ je delimično autobiografski komad Tenesija Vilijamsa, fokusiran na lik nežne devojke Lore Vingfild. Loreina čistoća i nežnost se tumače kao karakteristike koje su retke u svetu i koje je teško naći, poput jednoroga.
Lora se susreće sa Džimom, mladićem koji nije u stanju da razume njenu dušu. Ona je ograničena u svom socijalnom životu i ima samo majku Amandu i brata Toma kao osobe sa kojima je bliska.
Vilijams je stvorio pozorišnu dramu koja i dalje ima relevantnost kod savremenog čoveka, podstičući na borbu za dobro i čistotu. Iako bol često prati dobre i čiste ljude, ovaj komad poziva na pošten i čestit način života.
„Staklena menažerija“ takođe predstavlja borbu za one koji su drugačiji, posebni i osetljiviji od većine. Rediteljka Ivana Vujić je ranije režirala Vilijamsov komad „Mačka na usijanom limenom krovu“ u Madlenianumu.
Vujić je ovog puta predvodila projekat „Staklena menažerija“, predajući uloge izuzetnom glumačkom timu. Tamara Aleksić je tumačila Lorin lik sa autentičnom tananošću, a Nikola Rakočević je mudro igrao Džima, unoseći toplinu u grubi karakter.
Ognjen Malušić je dao ubedljivu interpretaciju Toma, lika u kojem se krije sam Vilijams, dok je Borjanka Ljumović igrala impresivnu Amandu, samohranu majku Lore i Toma.
Predstava „Staklena menažerija“ je poziv na borbu za dobrotu i čistotu, te osnaživanje onih koji su drugačiji i osetljiviji od većine. Madlenianum je sa ovom premijerom obeležio jubilej komada koji i dalje ima relevantnost kod savremenog publike, podsećajući nas na važnost čestitog života i istrajnosti u borbi za svoje snove i vrednosti.
