Prof. Dejan Ilić, „otac“ litijumsko-jonske baterije, predsednik UO fonda Srbije za inovacije

Branko Simić avatar

Poslednji „tehnički oskar“ za dostignuće u oblasti proizvodnje litijumsko-jonskih baterija dodeljen je profesoru Dejanu Iliću iz Selevca kraj Smedereva, pre četiri godine, za bateriju na kosmičkoj sondi „Galileo“. Ova baterija omogućava sondi da skladišti i šalje podatke sa svemirskog putovanja nazad na Zemlju. Profesor Ilić se proslavio i baterijom za pejsmejker na početku karijere, a kasnije je bio deo tima koji je napravio bateriju za „ajfon“ Stiva Džobsa. Od 2004. vodi projekat združene nemačke auto-industrije u standardizaciji litijumsko-jonskih baterija za električne automobile. Trenutno je predsednik Upravnog odbora fonda Srbije za inovacije i član Republičke komisije za energetske mreže i gas.

Profesor Ilić je istakao važnost eksploatacije jadarita, minerala iz kojeg se može izvući visokokvalitetni litijum. Litijum je važan jer osigurava visok napon baterija, omogućavajući im da budu efikasnije u poređenju sa standardnim baterijama. Jadarit daje Srbiji stratešku ekonomsku prednost, a profesor naglašava da proces rudarenja i prerade mora biti sproveden u skladu sa propisima kako bi se izbegle ekološke posledice. Objasnio je da jalovina iz rudnika može biti korisno iskorišćena, na primer za izgradnju puteva i pruga.

Profesor je takođe govorio o važnosti litijuma u industriji, navodeći da se litijum koristi u različitim sektorima kao što su industrija stakla, prehrambena i hemijska industrija, avio-industrija i industrija lekova. Takođe je istakao potencijal Srbije da postane ključni igrač u proizvodnji litijumskih baterija za električne automobile i skladištenje obnovljive energije. Profesor je pozvao zainteresovane da prisustvuju sajmu u Novom Sadu 13. septembra gde će stručnjaci odgovarati na pitanja o rudarenju, baterijama i električnim vozilima.

Profesor Ilić je takođe govorio o budućnosti elektro-vozila i istakao da litijumske baterije imaju prednosti i mane, ali će se i dalje koristiti u narednih 20 godina. Govorio je o nemačkom projektu standardizacije elektromotora i baterija za električne automobile, naglašavajući važnost saradnje auto-industrije u tom procesu. Profesor je takođe istakao da hidrogen ima potencijal kao alternativa kako bi se rešile određene slabosti litijumskih baterija.

U zaključku, profesor Ilić je istakao važnost inovacija i invetiranja u proizvodnju litijumskih baterija u Srbiji, navodeći da država ima potencijal da postane lider u ovoj oblasti. Uz podršku Inovacionog fonda Srbije, moguće je ostvariti značajan ekonomski efekat kroz razvoj domaće industrije litijumskih baterija. Profesor je pozvao sve zainteresovane da istraže mogućnosti za ulaganje i razvoj u oblasti litijumskih baterija i električnih vozila.

Branko Simić avatar
BEOGRAD Vremenska Prognoza
Najnoviji Članci
Pretraga
Kategorije