ZAGREB, 14. marta (Tanjug) – Hrvatska narodna banka (HNB) je u svojim najnovijim makroekonomskim projekcijama blago revidirala prognozu rasta inflacije za ovu godinu, dok je procenu rasta realnog BDP-a smanjila, i to u oba slučaja za 0,2 postotna boda. Prema najnovijim projekcijama, inflacija bi mogla iznositi 3,7 posto, dok se privredni rast predviđa na nivou od 3,2 posto. Ove informacije su objavljene u prolećnoj makroekonomskoj projekciji HNB-a.
HNB ističe da je tokom prošle godine došlo do ubrzanja rasta realnog BDP-a Hrvatske, koji je iznosio 3,8 posto. Međutim, predviđa se da bi u 2025. i 2026. godini rast mogao usporiti na približno tri posto. Domaća potražnja bi mogla i dalje snažno podržavati rast, ali se očekuje da će njen doprinos biti manji nego u 2024. godini.
Početak godine mogao bi obeležiti stagnacija u privrednoj aktivnosti, što je povezano sa slabijom ličnom potrošnjom. Ovaj trend je delimično rezultat bojkota maloprodajnih trgovačkih lanaca u januaru i februaru. HNB naglašava da bi ova stagnacija mogla biti privremenog karaktera i da se očekuje oporavak lične potrošnje u narednim mesecima, iako će tekući rast verovatno biti slabiji nego u 2024. zbog očekivanog usporavanja realnog raspoloživog dohotka domaćinstava.
Rast investicija takođe bi mogao usporiti nakon trogodišnjeg perioda dvocifrenog povećanja, ali bi mogao ostati solidan zahvaljujući jačanju doprinosa EU fondova i poboljšanju uslova finansiranja. Osim toga, HNB navodi da bi očekivano jačanje spoljne potražnje, iako slabije nego ranije predviđeno, moglo doprineti daljem oporavku izvoza robe i usluga. Ipak, rast izvoza usluga mogao bi biti umjeren s obzirom na visoki nivo izvoza turističkih usluga i pogoršanje cenovne konkurentnosti.
Rizici vezani uz rast realnog BDP-a su blago negativni, a to je prvenstveno povezano sa geopolitičkim napetostima. S druge strane, povećanje vojnih rashoda unutar EU u cilju jačanja sigurnosti moglo bi pozitivno uticati na privredni rast, kako navodi HNB.
HNB je povisio prognozu rasta inflacije za 2025. godinu za 0,2 postotna boda, na 3,7 posto, kao i prognozu za 2026. godinu za 0,1 postotni bod, na 2,6 posto. Razlozi za ovo povećanje leže u višem očekivanom rastu cena energije i osnovne inflacije, dok se procenjuje da bi inflacija cena hrane mogla biti nešto niža nego što je prvobitno očekivano.
Iako je prognoza inflacije revidirana naviše, iz HNB-a se i dalje očekuje postepeno usporavanje inflacije kroz predstojeći period. Smanjenje prosečne godišnje inflacije moglo bi najviše doprineti usporavanje osnovne inflacije, koja bi se mogla smanjiti na 3,2 posto u 2025. godini, u poređenju sa 4,8 posto u 2024. godini. Usporavanje ukupne inflacije moglo bi, međutim, u manjoj meri odražavati smanjenje prosečne godišnje inflacije cena hrane. U isto vreme, prosečna godišnja stopa inflacije cena energije mogla bi u 2025. znatno ubrzati, uglavnom zbog administrativnog povećanja cena plina, električne i toplotne energije.
Na međunarodnoj sceni, Evropska komisija je najavila uvođenje carina na američku robu u vrednosti od 26 milijardi evra, što je odgovor na američke carine na uvoz čelika i aluminija iz EU-a. Plan Komisije obuhvata aktiviranje suspendovanih carina na proizvode poput burbon viskija, kao i nove namete na druge vrste alkoholnih pića, šminku i eterična ulja. Ove mere će dodatno oblikovati trgovačke odnose između EU i SAD-a, dok će se pratiti i njihovi potencijalni efekti na evropsku ekonomiju.
