Milorad Stojiljković iz porodice Taratumba jedan je od mnogih Leskovčana koji se ponosio svojim zanatom obućara. Kao treća generacija obućara u porodici, vodio je radnju „Taratumba“ sa svojim sinovima, nastavljajući tradiciju koja datira još od dede i oca. Iako su se poslovi menjali tokom godina, obućarska radnja „Taratumba“ i dan danas radi na istom mestu, sa istim entuzijazmom i posvećenošću kao i ranije.
Srđan Stojiljković Taratumba se seća svojih dedova i oca, koji su sa ljubavlju pravili obuću za svoje mušterije. Iako je pratio obućarsku tradiciju porodice, Srđan je započeo školovanje na ekonomskom fakultetu, ali je nakon očeve smrti preuzeo obućarsku radnju. Sa suprugom Ružom, Srđan je uspeo da izgradi kuću za svoju porodicu i obezbedi obrazovanje za svoju decu.
Međutim, sa dolaskom Kineza na tržište i proizvodnjom jeftine obuće, posao obućara počeo je da opada. Ipak, Srđan i dalje veruje da će tradicija obućarstva opstati, jer ljudi uvek će imati potrebu da popravljaju svoju obuću. Sa svojim starim „Singer“ mašinama koje i danas koristi, Srđan je uspeo da održi radnju i posao.
Ipak, Srđan se suočava sa činjenicom da će on biti poslednja generacija obućara u porodici Taratumba, jer njegova deca ne nameravaju da nastave zanat. Ipak, Srđan ostaje optimističan i veruje da će obućarska tradicija nastaviti da živi među ljudima u Leskovcu. Bez obzira na promene na tržištu, Srđan veruje da će uvek biti potražnje za uslugama obućara.
Kroz priču o porodici Taratumba, vidimo kako se tradicija, zanat i porodični posao prenose sa generacije na generaciju. Srđan je uspeo da održi obućarsku radnju i nastavi tradiciju svojih predaka, dok se suočava sa izazovima savremenog tržišta. Njegova priča pokazuje koliko je važno čuvati tradiciju i zanate koji su deo nasleđa jednog grada poput Leskovca.
