Trinaestogodišnji dečak, koji je već duže vreme predmet pažnje nadležnih institucija zbog svog problematičnog ponašanja, ponovo je u centru skandala. Njegovo ponašanje se sve više pogoršava, a on zloupotrebljava činjenicu da zbog svojih godina ne može krivično da odgovara. Ovaj dečak je postao poznat javnosti kada je u aprilu 2023. godine u Tovariševu, zajedno sa svojim starijim bratom, fizički napao starijeg meštanina koji je, nažalost, preminuo tri meseca kasnije.
Nakon što pobegne iz socijalne ustanove u kojoj je smešten, dečak se upušta u niz krivičnih dela, uključujući krađe i razbojništva. Prošle nedelje, u Ulici Pariske komune, oteo je torbu sa ramena sedamdesetogodišnjoj Novosađanki, koja je prilikom incidenta pala i povredila ruku. Sumnja se da je u poslednje tri nedelje on oteo novčanike iz ruku i torbe još tri sugrađanke.
Ovaj dečak i njegov stariji brat su deca sa problemima u vaspitanju i sumnja se da su odgovorni za više od pedeset teških krađa, pokušaja teških krađa, krađa i razbojništava na području Novog Sada i njegove okoline. Njihova majka je potpuno lišena roditeljskog prava, a oni su stavljeni pod starateljstvo novosadskog Centra za socijalni rad. Zbog njihovog neprihvatljivog ponašanja, prebačeni su u ustanove zavodskog tipa, kako bi se pokušalo bolje upravljati njihovim ponašanjem.
Mlađi brat je smešten u Zavod za vaspitanje dece i omladine u Knjaževcu, dok je stariji brat prebačen u Beograd. Ipak, i iz ovih ustanova oni su nastavili da beže i ponavljaju krivična dela. Problem leži u tome što su sve institucije za decu i omladinu u našoj zemlji otvorenog tipa, što stvara ozbiljan izazov jer ne postoji mehanizam koji bi omogućio zadržavanje dece u tim ustanovama.
Jedan od ključnih problema u ovom slučaju jeste što, uprkos brojnim prekršajima, trinaestogodišnjak ne može da snosi krivičnu odgovornost. Prema važećim zakonima, osoba koja u trenutku izvršenja krivičnog dela nije navršila četrnaest godina ne može biti kažnjena ni podvrgnuta drugim merama koje su predviđene zakonom.
Uprkos strahovitoj situaciji i ponovljenim prestupima, zakonski okvir ne omogućava da se ovaj dečak suoči sa odgovornošću za svoje postupke. Zakon jasno propisuje da se ne može izreći krivična sankcija niti primeniti druge mere na lica koja nisu navršila četrnaest godina. Ovo otvara brojne dileme o tome kako se sistemi pravde i socijalne zaštite nose sa problematičnom decom, posebno u situacijama kada njihovo ponašanje postaje opasno po druge.
Ova situacija izaziva zabrinutost ne samo među građanima, već i među stručnjacima u oblasti socijalnog rada i pravde. Mnogi se pitaju kako bi se mogla promeniti legislativa da bi se bolje zaštitili građani, a istovremeno pružila adekvatna pomoć deci koja se suočavaju sa teškim životnim okolnostima. Potrebno je uspostaviti efikasnije mehanizme koji bi omogućili da se ovakva deca zadrže u sigurnom okruženju i da im se pruži potrebna podrška.
S obzirom na sve veći broj sličnih slučajeva, važno je da se društvo suoči sa problemima koje donosi neodgovarajuće vaspitanje i nedostatak adekvatne podrške za decu u riziku. Samo kroz sistemsku promenu i saradnju različitih institucija mogu se pronaći rešenja koja će obezbediti sigurnost za sve članove društva, a istovremeno i pružiti mogućnosti za rehabilitaciju i reintegraciju onih koji su u riziku.
