Drugi mandat Donalda Trampa na čelu Sjedinjenih Američkih Država počeo je burno, sa desetinama odluka potpisanih već prvog dana. Ove odluke nagoveštavaju da će politika „Amerika na prvom mestu“, koja je bila ključna u Trampovoj predizbornoj kampanji, postati dominantna u američkom društvu. Na samom početku mandata, Tramp je ugostio vodeće predstavnike tri velike tehnološke kompanije u Beloj kući, uključujući izvršne direktore OpenAI-a, SoftBank-a i Oracle-a. Ovi lideri su predstavili svoj plan za osnivanje nove kompanije, Stargate, koja će se fokusirati na razvoj digitalne i fizičke infrastrukture potrebne za napredak u oblasti veštačke inteligencije.
Prema Trampovim rečima, ovaj projekat bi mogao postati „najveći infrastrukturni projekat u istoriji veštačke inteligencije“, sa inicijalnom investicijom od 100 milijardi dolara, uz mogućnost ukupnih sredstava do 500 milijardi dolara u narednim godinama. Očekuje se da će ova inicijativa doneti 100.000 novih radnih mesta širom SAD-a. Međutim, najavljeni projekat nije naišao na odobravanje svih, budući da je Ilon Mask, blizak saradnik Trampa, izrazio sumnju u mogućnost realizacije ovog plana, tvrdeći da „zapravo nemaju novac“.
Ova situacija dodatno se komplikuje Maskovim sukobom sa Semom Altmanom, izvršnim direktorom OpenAI-a, koji je takođe bio prisutan na sastanku u Beloj kući. Mask se u svojoj tužbi poziva na to da OpenAI više ne praći svoju prvobitnu neprofitnu misiju, što dodatno otežava pregovore i saradnju u okviru AI industrije. U međuvremenu, glasnogovornica Bele kuće, Kerolajn Livit, naglasila je da bi američki narod trebao da veruje Trampu i direktorima firmi koje su najavile projekat.
Analitičari smatraju da bi rivalitet između Mask-a i Altman-a mogao dovesti do nove trke za razvoj veštačke inteligencije unutar SAD-a, s obzirom na to da lideri u ovoj industriji već dugo upozoravaju na potrebu za većim kapacitetima, uključujući čipove, energiju i vodne resurse neophodne za održavanje razvoja AI. Projekat Stargate može doneti nove prilike za saradnju i razvoj, ali i izazove u obliku konkurencije.
Na globalnom nivou, Trampova administracija ima jasan cilj: preusmeriti sredstva iz globalnih fondova prema američkim projektima razvoja veštačke inteligencije, kako bi se osigurala tehnološka prednost nad Kinom. Prema nedavnom dokumentu OpenAI-a, američko ulaganje u AI infrastrukturu ključno je za ekonomski razvoj i stratešku prednost u odnosu na kineske tehnologije. U tom kontekstu, projekti kao što je DeepSeek, novi kineski AI jezički model, predstavljaju ozbiljnu konkurenciju amerikancima, koji su do sada dominirali ovim poljem.
Srbija, s druge strane, prepoznaje važnost razvoja veštačke inteligencije. Prva Strategija za razvoj AI u Srbiji doneta je 2019. godine, što je Srbiju učinilo liderom u Jugoistočnoj Evropi po ovom pitanju. Do 2026. godine, država planira da uloži 100 miliona evra u razvoj veštačke inteligencije, a nova strategija razvoja do 2030. godine postaviće temelje za postizanje ovog cilja.
Stručnjaci ukazuju na to da je Srbija postavila ambiciozne ciljeve, sa planovima za osnivanje istraživačko-razvojnih instituta i ulaganje u projekte koji uključuju primenu AI u različitim sektorima. Očekuje se da će ova ulaganja doprineti jačanju pozicije Srbije kao ključnog igrača u oblasti veštačke inteligencije, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou.
U svetlu svih ovih dešavanja, postaje jasno da veštačka inteligencija predstavlja ključni faktor za budući ekonomski razvoj, kako u Americi, tako i u Srbiji. Dok se američki tehnološki giganti bore da održe svoju dominaciju, Srbija ima priliku da se uključi u ovaj globalni trend i postane značajan igrač u svetu veštačke inteligencije. Ako Srbija uspe da iskoristi ovu priliku, može očekivati značajne ekonomske i tehnološke benefite u budućnosti.
