Biciklist iz Podravine u Hrvatskoj u subotu rano ujutro naduvao je čak pet promila alkohola. Saobraćajci su ga zaustavili u Koprivnici jer su primetili da se čini pijanim. Kada je urađen alkotest, policajci su bili šokirani rezultatom od 5 promila alkohola. Proverom je potvrđeno da je alkometar ispravan i da je biciklista zaista bio mortus pijan.
Policija je potvrdila da je 32-godišnji vozač bicikla bio rekorder sa 4,9 promila alkohola. Najveća koncentracija alkohola utvrđena je bila u subotu, 25. maja, u 5:10 sati u Koprivnici.
U drugoj vesti, teška saobraćajna nesreća se dogodila u mestu Brnaze kod Sinja, gde su jutros oko 7 sati poginule četiri osobe.
Alkoholisanje učesnika u saobraćaju je ozbiljan problem koji može imati fatalne posledice. Iako vožnja pod uticajem alkohola nije čest slučaj među biciklistima, ovaj incident pokazuje da se alkohol ne sme konzumirati pre nego što se učestvuje u saobraćaju, bez obzira na prevozno sredstvo koje se koristi.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, alkohol je uzrok oko četvrtine saobraćajnih nesreća u kojima učestvuju vozači. U Hrvatskoj, alkohol je povezan sa 10-20% ukupnog broja saobraćajnih nesreća. Vozači pod uticajem alkohola su četiri puta veći rizik za učešće u saobraćajnom incidentu u poređenju sa nepijanim vozačima.
Pored rizika od ozbiljnih povreda ili smrti za samog vozača, vožnja pod uticajem alkohola može dovesti do ozbiljnih posledica po putnike, pešake i druge učesnike u saobraćaju. Prema istraživanju sprovedenom u Hrvatskoj, vozači koji su bili pod uticajem alkohola imali su veću verovatnoću da izazovu nesreću u poređenju sa onima koji nisu konzumirali alkohol.
Zakonodavstvo u Hrvatskoj strogo kažnjava vozače koji budu uhvaćeni pod uticajem alkohola. Zakon zabranjuje vožnju sa 0,5 promila alkohola u krvi, što je niža granica u poređenju sa nekim drugim evropskim zemljama. Kazne za vožnju pod uticajem alkohola uključuju novčane kazne, oduzimanje vozačke dozvole, zatvorske kazne i obavezno pohađanje programa rehabilitacije.
Pored zakonskih sankcija, vozači trebaju biti svesni rizika koje alkohol predstavlja prilikom vožnje. Alkohol može umanjiti reflekse, ometati sposobnost donošenja brzih odluka i povećati rizik od nezgoda. Pod uticajem alkohola, vozači su skloniji prebrzoj vožnji, nepažnji i agresivnom ponašanju na putu.
Prevencija vožnje pod uticajem alkohola treba da bude prioritet za sve učesnike u saobraćaju. Vozači trebaju da budu odgovorni i da planiraju unapred svoje prevozno sredstvo ako planiraju konzumirati alkohol. Postoje alternative kao što su taksi, javni prevoz ili vožnja sa osobom koja nije konzumirala alkohol.
Takođe, društvo i mediji imaju važnu ulogu u podizanju svesti o posledicama vožnje pod uticajem alkohola. Kampanje javne sigurnosti, edukativni programi i informisanje javnosti o rizicima alkohola u saobraćaju mogu doprineti smanjenju broja saobraćajnih nesreća povezanih sa alkoholom.
Nesreće poput one u Brnazama kod Sinja podsećaju nas koliko je važno biti oprezan i odgovoran u saobraćaju. Vožnja pod uticajem alkohola nije samo kršenje zakona, već i ozbiljna pretnja za bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Kontrola alkohola u saobraćaju treba da postane prioritet kako bismo sačuvali živote i smanjili broj saobraćajnih nesreća u Hrvatskoj.
