Nažalost, Ana Lukić, dugogodišnja članica produkcijskog tima RTS-a, preminula je, ostavljajući iza sebe neizbrisiv trag među svojim kolegama i prijateljima. Njenu smrt teško su doživeli svi koji su je poznavali, a posebno njena dugogodišnja koleginica Ivona Pantelić, koja se emotivno oprostila od Ane putem društvenih mreža. U svom oproštaju, Ivona je istakla Aneine plemenite osobine, ali i sve divne uspomene koje su delile tokom godina zajedničkog rada.
Ana Lukić nije bila samo radnica u produkciji, već je imala bogatu životnu priču. Kao diplomirani pravnik i tumač za srpski znakovni jezik, njeno obrazovanje i iskustvo bili su jedinstveni. Rođena u porodici gluvih roditelja, Ana je od najranijeg uzrasta bila suočena s izazovima komunikacije. Međutim, to je nije obeshrabrilo. Naprotiv, posvetila je svoj život paliću svesti o značaju komunikacije za sve ljude, bez obzira na njihove sposobnosti.
Kako bi bolje razumela svet oko sebe, Ana je pohađala obuke u Savezu gluvih Srbije. Kroz te obuke, ne samo da je stekla široko znanje, već je i razvila osećaj empatije prema onima koji se suočavaju s sličnim okolnostima. Ana je verovala da su prepreke u komunikaciji često rezultat nedostatka obrazovanja i kulture, odnosno da je potrebno raditi na osnaživanju svesti u društvu o važnosti inkluzije.
U svom profesionalnom životu, Ana je naglašavala značaj kolegijalnosti. Za nju, rad u timu nije bio samo poslovna obaveza već i način za razvoj ličnih odnosa koji su se nadograđivali na poverenju i međusobnoj podršci. Njene kolege će je pamtiti po njenoj sposobnosti da inspiriše druge, kako svojim znanjem, tako i svojom voljom da pomogne. Ana je često bila onaj oslonac kojim su se njeni prijatelji i saradnici oslanjali, a njena prisutnost donela je svetlost u mnoge živote.
S obzirom na sve što je postigla, Ana je ostavila neizbrisiv deo u RTS-u, ali i šire. Njena posvećenost poslu, kao i njen doprinos pozitivnoj atmosferi u timu, bili su očigledni. Radeći na projektima koji su se bavili temama o inkluziji i razumevanju, Ana je ostavila snažnu poruku o važnosti tolerancije i razumevanja među ljudima. Ona nije samo zračila pozitivnom energijom, već je delila i vitalnu poruku – da je komunikacija ključ svake zajednice.
Iako nas je napustila prerano, Ana Lukić će zauvek ostati u srcima svih koji su je poznavali. Njena priča je podsetnik da svaka osoba, bez obzira na svoje izazove, može doprineti boljem svetu. Kao što njeni prijatelji i kolege izražavaju svoju tugu, oni se takođe sećaju Aninih reči i dela koja će živeti zauvek. Njena posvećenost, prijateljstvo i strast prema pravdi i inkluziji ostaviće bez sumnje trajan uticaj na sve nas.
