Potrebno je definisati šta se podrazumeva pod terminima „Mlada Bosna“ i „mladobosanci“. Ivo Andrić je bio jedan od osnivača Srpsko-hrvatske napredne organizacije, ali Mlada Bosna nije bila formalna organizacija. Termin se prvi put koristio 1907. godine, ali se tada nije odnosio na revolucionarnu organizaciju. Mlada Bosna nije imala strogu hijerarhijsku strukturu, već je bila slična italijanskim karbonarima. Omladina je bila inspirisana književnim pokretima i generacijama. Borivoje Jevtić je pisao o Mladoj Bosni kao generaciji sa posebnim književnim smislom. Vladimir Gaćinović je takođe definišao Mladu Bosnu kao novu kulturu sa novim životom. Iako formalno organizacija nije postojala, postojao je program koji je okupljao omladinu sa sličnim ciljevima. Dimitrije Mitrinović je objavio program za omladinski klub „Narodno ujedinjenje“ koji su koristili brojni mladi ljudi, uključujući Gavrila Principa. Mlada Bosna je bila sastavljena od različitih grupa koje su delile iste ideje o ujedinjenju Južnih Slovena i borbi protiv Austro-Ugarske. Nakon Prvog svetskog rata, književnost Mlade Bosne postepeno je izgubila značaj, ali njen uticaj je ostao prisutan.
Sadašnji istoričari trebaju i dalje koristiti termin „Mlada Bosna“ kako bi opisali labavu grupu tajnih učeničkih i studentskih organizacija u Bosni i Hercegovini uoči Prvog svetskog rata. Grupa je bila heterogena, ali je delila iste ciljeve u borbi protiv Austro-Ugarske i za ujedinjenje Bosne i Hercegovine sa Srbijom ili stvaranje države Južnih Slovena. Odatle je ponikao i Gavrilo Princip. Termin „Mlada Bosna“ i dalje ima važnost u proučavanju istorije regiona i formiranja nacionalnih identiteta.
