BEOGRAD – Specijalista za energetsku efikasnost i zelene zgrade u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) Bojan Bogdanović izjavio je na konferenciji „Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije“ da će prva javna solarno-termalna elektrana u Novom Sadu, čija je izgradnja planirana do 2029. godine, biti od izuzetne važnosti za Srbiju. Ova elektrana će se koristiti za proizvodnju vodonika, što je ključni korak ka energetskoj tranziciji države.
Bogdanović je objasnio da je ugovor o izgradnji solarno-termalne elektrane potpisan 27. decembra prošle godine, uz pozajmicu EBRD od 105 miliona evra. Projekat obuhvata izgradnju i integraciju solarno-termalnog postrojenja u postojeći sistem daljinskog grejanja, kao i dva sezonska skladišta. „Ovo skladište u Novom Sadu će biti korisno za mnoge stvari, a jedna od njih je proizvodnja vodonika“, dodao je Bogdanović.
Prema njegovim rečima, Srbija ima sreću jer poseduje dobre sisteme za daljinsko grejanje. Istakao je da bi korišćenje vodonika trebalo da bude usmereno ka smanjenju cena električne energije i da je to prilika koju Srbija ne sme da propusti. „U Srbiji je toplota često postala skupa. Ne bi trebalo da propustimo priliku da iskoristimo nosioce vodonika da smanjimo tu cenu“, rekao je Bogdanović.
Šef jedinice za gas u Sekretarijatu energetske zajednice, Predrag Grujičić, izneo je podatke o mreži za prirodni gas u Evropskoj uniji, koja je duga oko 200.000 kilometara, dok je samo 2.000 kilometara namenjeno isključivo vodoniku. Grujičić je procenio da će do 2030. godine, od 15 do 20 odsto mreže prirodnog gasa biti preusmereno na mrežu za vodonik, što bi moglo imati sličan efekat i u Srbiji. On je ukazao na to da u Srbiji ne postoje značajni pomaci u primeni vodonične tehnologije.
Ambasador Japana u Srbiji, Akira Imamura, naveo je da je Japan vodeća zemlja u svetu kada je reč o tehnologiji vodonika. „Japan ima najveći broj patenata u oblasti tehnologije vodonika i počinje da koristi gorivne ćelije za proizvodnju električne energije“, rekao je Imamura. On je dodao da Japan želi da podeli svoje znanje sa drugim zemljama, uključujući Srbiju.
Predrag Škobalj, pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke Vinča, istakao je da institut može mnogo da doprinese upotrebi vodonika. „Imamo centar izvrsnosti za vodonik, gde se bavimo materijalima za njegovo skladištenje“, naveo je Škobalj, dodajući da se nada da će institut uskoro izgraditi celokupno postrojenje za proizvodnju i upotrebu vodonika.
Dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Vladimir Popović, naglasio je značaj klastera za projekte vodonika, rekavši da je važno okupiti ljude koji će se baviti ovom temom u budućnosti. „Verujem da je vodonik gorivo budućnosti i da ćemo morati da idemo u tom pravcu“, rekao je Popović.
Rade Mrdak, savetnik ministarke rudarstva i energetike, izjavio je da je Srbija napravila značajne iskorake u regulisanju upotrebe vodonika, uključujući usvajanje Strategije razvoja energetike koja prepoznaje značaj vodonika u energetskoj tranziciji. Takođe, najavio je donošenje programa razvoja i upotrebe vodonika.
Direktor Elektroprivrede Srbije, Dušan Živković, rekao je da kompanija istražuje mogućnosti za primenu vodonika, naglašavajući da je tržište zelenog vodonika u ekspanziji i da predstavlja izazov i priliku za srpsku privredu.
Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana, najavila je da Srbija ima klaster za promociju vodonika i očekuje da će uskoro biti realizovani projekti u ovoj oblasti, što bi moglo značajno doprineti energetskoj tranziciji.
Konferencija „Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije“ okupila je brojne stručnjake iz oblasti energetike i vodonika, a organizatori su istakli važnost saradnje između akademske zajednice, države i privrede u razvoju ove tehnologije.
