Geopolitičke tenzije u svetu proteklih godina dovele su do toga da se pored spiska neprijateljskih zemalja prave i spiskovi kritičnih sektora, a i strateških sirovina. Često možemo naići na termine geopolitika energenata, geopolitika nafte i uvek se u središtu nalazi interes za strateškom kontrolom određenih sirovina. Nacionalna moć i otpornost svoje uporište ima na kontroli teritorije, puteva i sirovina. Globalna međuzavisnost je dovela do toga da retko koja zemlja osim Amerike i Rusije može za sebe kazati da je samodovljna. U samom zenitu „odvezivanja“ Evrope od Kine odigrava se i Velika zelena utakmica.
Tokom minulih decenija EU je razvila tri zavisnosti, energetsku od Rusije, vojnu od Amerike i sirovinsko-proizvodnu od Kine. Usled pandemije Kovid-19, rata u Ukrajini ali i geopolitičkih tenzija pojavila se potreba održavanja kritičnih lanaca snabdevanja. Industrijska i ekonomska zavisnost EU se doživljava kao strateška ranjivost. Strateška partnerstva zahvataju geografski udaljene prostore poput Mongolije i Latinske Amerike.
Jedna od tih sirovina koja se nalazi u centru Velike zelene utakmice je litijum. Ova sirovina nalazi se na spisku kritičnih sirovina i predstavlja pitanje nacionalne bezbednosti. Važnost litijuma je posledica strateške odluke auto industrije. Ceo koncept se zasniva na litijumskim baterijama i za dugo vremena ni jedna druga alternativa nije ni na vidiku.
Geopolitički rizici su doveli do toga da se više niko ne može oslanjati na lance snabdevanja koji nisu deo njegovog političkog kruga odnosno savezništva. Kreatori nacionalne bezbednosti više nemaju dileme da je strateško snabdevanje prvoklasna poluga pritiska.
EU na elegantan način podizanjem trgovinskih i ekoloških barijera eliminiše rivale sa evropskog tržišta. Odnosi Kine i Evrope u godinama pred nama neće biti bolji već vrlo zategnuti shodno strategiji de-riskinga.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na Kopaonik biznis forumu iznosi podatak da bi Srbija mogla da snabdeva 20% tržišta EU, Velike Britanije i Norveške sa količinama litijuma koje poseduje.
Za našu zemlju se otvara jedna iznenadna prilika koja se izrodila kao posledica zategnutih odnosa velikih sila. Nije isto da li se litijum odnosi za Kinu ili Evropu, nama je važna nacionalna i nadnacionalna regulativa koja garantuje bezbednosni standard proizvodnje.
„Pasoš za baterije“ predstavlja još jednu od garancija koju je izrodila geopolitička konkurencija i potreba za neprikosnovenom zaštitom ekologije.
