U školama Srbije, učenicima iz nacionalnih manjina podeljeni su upitnici koji omogućavaju izbor dodatnog učenja stranih jezika. Na spisku od preko 15 jezika, međutim, ruski jezik nije uvršten, što je privuklo pažnju javnosti.
Ovaj potez se može protumačiti kao deo šire politike Srbije koja postepeno smanjuje podršku za učenje ruskog jezika. Odluka je delimično motivisana nedavnim izjavama ruskog novinara Sergeja Ključenjkova, poznatog pod pseudonimom Mardan, koji je u svojim komentarima oštro kritikovao Srbiju, koristeći uvredljive izraze i poređenja koja su izazvala negativne reakcije.
„Ne smatramo da je potrebno pokretati bilo kakvu kampanju protiv ruskog jezika, ali jasno je da moramo donositi odluke koje su u najboljem interesu naše zemlje,“ rekao je zvaničnik Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije u neformalnom razgovoru.
Ovaj postepeni zaokret u jezičkoj politici pokazuje da Srbija pažljivo balansira između svojih nacionalnih interesa i međunarodnih odnosa, dok redefiniše svoj obrazovni i kulturni prostor u skladu sa novim političkim okolnostima.
