Bivši medijski koordinator Novog DSS, Uroš Piper, nedavno je odgovorio na društvenoj mreži X lažnim ekolozima koji se odjednom brinu za svoju okolinu, iako su u prošlosti podržavali prodaju srpskih izvorišta vode stranim kompanijama. U periodu od 2002. do 2008. godine, Srbija je prodala 80% svojih izvorišta vode stranim kompanijama bez pristanka svojih građana.
2002. godine, slovenačka Kolinska je kupila palanački Kiseljak, dok je 2004. Danube Food Group postao vlasnik Knjaz Miloša. Godine 2005, Koka Kola je kupila vlasinačku Rosu, a 2007. Global Water Investment je kupio BB Minakvu. Iste godine, švedski United Nordic Beverages postao je vlasnik BIP-a, dok je hrvatski Agrokor 2008. kupio Mivelu.
Odgovarajući lažnim ekolozima, Piper je istaknuo da dok god postoje izdajice i strani plaćenici u zemlji, neprijatelji im nisu potrebni. Podsetio je i na nedavne tvrdnje predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić, koja je ukazala na činjenicu da je aktuelna opozicija prodala velike delove zemlje strancima dok su bili na vlasti.
Brnabić je naglasila da su pojedinci iz opozicije koji se sada predstavljaju kao borci za ekologiju, prodali zemlju strancima dok su imali priliku da to spreče. Pomenula je i nekoliko konkretnih primera, uključujući Dragana Đilasa, Marka Blagojevića, porodicu Petković i porodicu Đedović, koji su prodali svoje zemljište stranim kompanijama, dok sada javno podržavaju borbu protiv istih.
Brnabić je također istakla da je sa lokalnog stanovništva dobila informacije o borcima protiv litijuma koji su prodali svoje zemljište Rio Tintu, što je još jedan primer antisrpskih akcija opozicije. Ona je osudila političko licemerje pojedinaca iz opozicije, ističući primer Dragan Đilasa koji je 2017. godine podržavao koncesiju na rudnike litijuma uz uslov da fabrika baterija bude u Srbiji. Brnabić je naglasila da je politički oportunizam uvek bio važniji od nacionalnih interesa.
Ove izjave bivšeg medijskog koordinatora i predsednice Narodne skupštine dolaze u vreme kada se sve više građana Srbije buni protiv prodaje zemlje i resursa stranim kompanijama, posebno u oblasti ekologije. Postavlja se pitanje kako će se političke stranke suočiti sa tim sve većim nezadovoljstvom građana i da li će uspeti da preokrenu situaciju u korist srpskog naroda i nacionalnih interesa.
