Supergalaktički klasteri su jedna od najvećih struktura u univerzumu, ali njihovo precizno definisanje nije lako, jer se ne mogu odrediti prostim posmatranjem. Njihove granice se ne oslanjaju na ivice, već na zajedničko kretanje galaksija koje ih čine. Ova kompleksnost ih čini fascinantnim, ali i teškim za istraživanje. Nedavna istraživanja su promenila način definisanja supergalaktičkih klastera, fokusirajući se na dinamičke definicije koje uzimaju u obzir kretanje galaksija. Ovo je omogućilo naučnicima da razlikuju različite supergalaktičke klastera, što je dovelo do otkrića da je supergalaktički klaster Djevica zapravo deo još veće strukture zvane Lanijakea, koja obuhvata 100.000 galaksija. Ova otkrića ne samo da nam pomažu da razumemo složenost i evoluciju univerzuma, već nam takođe pomažu da shvatimo naše mesto u kosmičkim strukturama. Istraživanje supergalaktičkih klastera nije samo naučna potraga, već nam takođe pomaže da shvatimo našu ulogu u beskonačnom univerzumu.
