Nova cena goriva na benzinskim pumpama širom Srbije od danas će biti primenjena. Litar evro dizela će koštati 206 dinara, dok će litar benzina evropremijum BMB biti 198 dinara. Ove cene će važiti do sledećeg petka, 12. aprila. U poređenju sa prošlom nedeljom, cene derivata su ostale iste.
Prema podacima sa berze, cena sirove nafte je porasla na 84,067 dolara, dok je cena nafte Brent dostigla 89,591 dolara. Evropski fjučersi gasa se prodaju po ceni od 29,975 evra za megavat-sat.
Trgovački fokus je bio na blagom usporavanju rasta američke privrede u prvom tromesečju, sa godišnjom stopom rasta od 3 posto, u poređenju sa 3,1 posto koliko je iznosila u četvrtom kvartalu.
Aktivnosti posustaju što se tiče potražnje za gorivom, što se vidi u snažnom rastu zaliha benzina od 5,6 miliona barela prema podacima ministarstva energetike. S druge strane, zalihe sirove nafte su naglo smanjene za 7,3 miliona barela uz povećanje izvoza.
Konsultantska kuća Vud Mekenzi je objavila izveštaj koji navodi da više od petine globalnih kapaciteta za preradu nafte je u opasnosti od zatvaranja. Analiza 465 kapaciteta pokazuje da je 21 odsto njih pod rizikom zatvaranja do 2023. godine. Marže na benzin su niže, a pritisak na smanjenje emisija ugljenika je globalno u porastu.
Većina kapaciteta u opasnosti od zatvaranja se nalazi u Evropi i Kini, što dovodi u pitanje oko 3,9 miliona barela dnevno kapaciteta prerade nafte. Tokom protekle decenije, oko 30 evropskih rafinerija je zatvoreno, dok još uvek radi oko 90. Konkurencija novijih postrojenja na Bliskom istoku i Aziji, kao i uticaj pandemije koronavirusa, su faktori koji su doveli do ovih zatvaranja.
Nova cena goriva će biti primenjena od danas na benzinskim pumpama širom Srbije. Od 15 časova litar evro dizela koštaće 206 dinara, dok će litar benzina evropremijum BMB biti 198 dinara. Ove cene će važiti sve do sledećeg petka, 12. aprila. U odnosu na prošlu nedelju, cene derivata nisu se menjale.
Cena sirove nafte je porasla na 84,067 dolara, dok je cena nafte Brent dostigla 89,591 dolar. Na evropskim berzama, fjučersi gasa prodavali su se po ceni od 29,975 evra za megavat-sat.
Pritisak na trgovce gorivom u četvrtak je došao i od blagog usporavanja rasta američke privrede u prvom tromesečju. Privredna aktivnost je porasla za 3 posto u odnosu na godišnju stopu rasta od 3,1 posto u prethodnom kvartalu. Pored toga, naznake posustajanja potražnje za gorivom su se pokazale kroz nagli rast zaliha benzina za 5,6 miliona barela, dok su zalihe sirove nafte odjednom smanjene za 7,3 miliona barela uz povećanje izvoza.
Istraživanje Vud Mekenzi konsultantske kuće za energetiku iz Edinburga pokazuje da je više od petine globalnih kapaciteta za preradu nafte sada u opasnosti od zatvaranja. Od 465 kapaciteta analiziranih u studiji, 21 odsto je u riziku od zatvaranja do 2023. godine. Ova situacija je delimično uzrokovana nižim maržama na benzinu i povećanim pritiskom za smanjenje emisija ugljenika.
Najveći broj rafinerija koje se suočavaju sa zatvaranjem nalazi se u Evropi i Kini, što dovodi u pitanje oko 3,9 miliona barela dnevno kapaciteta prerade nafte. Tokom poslednje decenije, oko 30 evropskih rafinerija je prestalo sa radom, dok njih skoro 90 i dalje funkcioniše. Konkurencija novijih i modernijih postrojenja u regionima Bliskog istoka i Azije, kao i efekti pandemije koronavirusa, su faktori koji su doprineli ovim zatvaranjima.
