Diplomata u penziji Branko Branković izjavio je danas da svaka sednica Saveta bezbednosti ima odgovarajuću težinu bez obzira na to da li se usvoji neka rezolucija, zbog čega je važno da se bombardovanje SR Jugoslavije nađe na dnevnom redu sednice tog tela.
„Za razliku od ostalih pet tela u Ujedinjenim nacijama, Savet bezbednosti se vrlo pomno prati svuda i sve misije kad god je sednica SB gledaju šta se događa i direktno obaveštavaju svoje zemlje tako da sve 193 zemlje koje su članice UN imaju detaljan izveštaj šta se govorilo i odlučilo na SB“, rekao je Branković za Tanjug povodom najavljene sednice u vezi sa bombardiranjem SR Jugoslavije.
On je dodao da je zato važno da na dnevnom redu sednice Saveta bezbednosti bude ono što predlaže Rusija, a to je bombardiranje Jugoslavije.
„Kada član Saveta bezbednosti zatraži od predsednika za taj mesec da sazove sednicu, on je u obavezi da je sazove. Taj koji je tražio sednicu predlaže dnevni red. Sednica se sazove i glasa se o dnevnom redu. Potrebno je devet pozitivnih glasova i nema prava veta jer je to proceduralno pitanje za razliku od rezolucije koja je suštinsko pitanje“, rekao je Branković.
Dodaje da će zapravo i prilikom obrazlaganja dnevnog reda predstavnik Rusije da pročita sve ono što je i planirao da kaže tokom sednice.
„Iskoristiće upravo da kroz uvođenje u tačku kaže sve ono što je i mislio“, rekao je Branković.
Branković je naveo da je bombardiranje SR Jugoslavije bila „najcrnja fašističko genocidna agresija NATO na Jugoslaviju“.
„Jesu li ubijali civile? Jesu. I Hitler je to radio. Jesu li rušili mostove? Pa, Bajden je zagovarao da se ruše mostovi. Jesu li gađali voz u pokretu? Jesu. Bombardovali su nas sa bombama sa osiromašenim uranijumom, što je oružje za masovno uništavanje. Oružja za masovna uništavanja nose genocidne elemente“, rekao je Branković.
Brankovićeva izjava dolazi u kontekstu najavljenje sednice Saveta bezbednosti UN-a u vezi sa bombardiranjem SR Jugoslavije tokom devedesetih godina prošlog veka. Ova sednica veoma je važna za raspravu o ratnim zločinima i kršenjem ljudskih prava tokom bombardiranja, ali i za promociju mira i stabilnosti u regionu.
Savet bezbednosti UN-a je jedno od najvažnijih tela UN-a koje donosi odluke o miru i bezbednosti u svetu. Sastoji se od pet stalnih članica (SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija) i deset nestalnih članica koje se rotiraju na dve godine. Svakom zemlji članici Saveta bezbednosti daje se pravo veta, što znači da svaka od stalnih članica može blokirati rezoluciju koja dolazi na glasanje.
Bombardiranje SR Jugoslavije tokom devedesetih godina prošlog veka bio je jedan od ključnih događaja u regionu Balkana. Ova vojna akcija NATO-a izazvala je veliku kontroverzu i kritike širom sveta zbog civilnih žrtava, uništavanja infrastrukture i ekoloških posledica.
Na najavljenoj sednici Saveta bezbednosti očekuje se otvorena i iskrena rasprava o posledicama bombardiranja SR Jugoslavije, kao i o odgovornosti za ratne zločine koji su počinjeni tokom ovog napada. Ovo je prilika da se čuju sva mišljenja i da se izvuče pouka za buduće akcije međunarodne zajednice.
Brankovićeva izjava naglašava važnost teme bombardovanja SR Jugoslavije i potrebu da se o ovom događaju raspravlja na najvišem nivou. Njegovo učešće u javnoj raspravi može doprineti osvetljavanju svih činjenica i podsticanju dalje analize ovog kontroverznog događaja.
Savet bezbednosti UN-a će imati odgovornost da pažljivo sagleda sve aspekte bombardiranja SR Jugoslavije i da donese odluke koje će doprineti pomirenju i miru u regionu Balkana. Očekuje se da će ova sednica biti važna za razumevanje istorijskih događaja i za promociju ljudskih prava i međunarodne pravde.
