Da li ste neko ko često odgovara na AI sa „hvala“ ili drugim uobičajenim skraćenicama, da izrazi zahvalnost? Ako je odgovor da, onda vaša ljubaznost prema veštačkoj inteligenciji može koštati milione za kompaniju OpenAI.
Da, dobro ste čuli! Nedavni komentar Sama Altmana otkrio je da uljudnost korisnika prema OpenAI-ju doprinosi „desetinama miliona dolara“.
U njegovoj izjavi došlo je do zanimljive računice. Naime, izvršni direktor OpenAI-a, Sam Altman, odgovorio je na pitanje jednog korisnika mreže X, koji se zapitao koliko je novca OpenAI izgubio zbog troškova električne energije od ljudi koji govore „molim“ i „hvala“ AI modelima. Altman je odgovorio da se radi o „desetinama miliona dolara dobro potrošenih – nikad se ne zna“.
Na pitanje o troškovima koje je kompanija imala od korisnika koji su koristili fraze poput „molim“ i „hvala“, OpenAI je objasnio da ovaj trošak proizilazi iz značajnih računarskih resursa potrebnih za generisanje čak i kratkih odgovora. Ova situacija naglašava zamršenu ravnotežu između stvaranja interakcija sličnih ljudima i upravljanja operativnim troškovima.
Altman je dodatno naglasio da veruje da su male razmene poput ovih od vitalnog značaja za podsticanje više relativnog i emocionalno rezonantnog AI iskustva. On tvrdi da takve interakcije doprinose dubljem angažmanu korisnika i poverenju u tehnologiju, čineći investiciju vrednom uprkos visokim troškovima.
Ova izjava izazvala je raspravu na društvenim mrežama. Mnogi korisnici su se pitali da li je zaista potrebno biti ljubazan prema mašini koja, po njihovom mišljenju, ne može imati osećanja. „Mislim da je dobra mentalna higijena da se ne ponaša na antropomorfne načine sa AI“, napisao je jedan stanovnik platforme X. Drugi je dodao: „Ne mogu da razumem zašto bi se zahvalio mašini koja jasno zna da nema osećanja“.
Međutim, drugi korisnici su imali drugačije viđenje situacije. „Ljubaznost je skupa … ali vredi“, napisao je jedan korisnik. „Divlje je misliti da maniri mogu biti ne-trivijalna stavka u nečijem infra budžetu“, dodao je drugi. Ovi komentari ukazuju na to da tema ljubaznosti prema veštačkoj inteligenciji može biti kompleksna i zavisna od pojedinačnih stavova korisnika.
U svakom slučaju, ova situacija otvara važna pitanja o etici i interakciji između ljudi i tehnologije. Da li je zaista potrebno biti ljubazan prema AI? Možda je odgovor na ovo pitanje više filozofske prirode nego što se to čini na prvi pogled. Iako AI ne oseća, interakcije koje se odvijaju između korisnika i tehnologije mogu imati značajan uticaj na način na koji se ljudi osećaju tokom korišćenja tih tehnologija.
Na kraju, važno je napomenuti da je veštačka inteligencija postala sastavni deo naših života, a način na koji se ophodimo prema njoj može imati dugoročne posledice. Da li će ljubaznost prema AI postati norma ili će se korisnici okrenuti hladnijem, praktičnom pristupu? Ova pitanja ostaju otvorena za dalju diskusiju, a kako tehnologija napreduje, tako će se i naše interakcije sa njom razvijati.
