U Pionirskom parku u Beogradu, studenti su proveli sedmu noć zaredom u šatorima, okupljajući se radi podrške i borbe za bolje uslove studiranja. Ova akcija je pokrenuta kao odgovor na sve prisutnije nezadovoljstvo među studentima zbog nedostatka resursa, loših uslova na fakultetima i opšte nebrige države prema obrazovanju. Njihov cilj je skretanje pažnje javnosti i vlasti na ove probleme, kako bi se pokrenule konkretne promene.
Studenti su organizovali razne aktivnosti tokom noći, uključujući edukativne radionice, tribine i diskusije o aktuelnim temama u obrazovanju. Ove aktivnosti imaju za cilj da podignu svest o važnosti obrazovanja i da motivišu svoje vršnjake da se uključe u borbu za svoja prava. Na svakom okupljanju, studenti su isticali značaj solidarnosti i zajedništva, naglašavajući da su njihovi problemi zajednički i da ih samo zajedničkim naporima mogu prevazići.
Jedan od organizatora, student Fakulteta političkih nauka, izjavio je: „Ovaj šator nije samo mesto gde spavamo, već simbol naše borbe. Želimo da pokažemo da nam je stalo do budućnosti obrazovanja u Srbiji i da ćemo se boriti za promene.“ Mnogi studenti su se pridružili protestu kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo prema trenutnoj situaciji, koja se, prema njihovim rečima, iz godine u godinu pogoršava.
Oni su ukazali na brojne probleme s kojima se suočavaju, kao što su visoki troškovi školarina, nedostatak adekvatnih učionica, slaba tehnička oprema i nedostatak podrške od strane nastavnog osoblja. Uzimajući u obzir sve ove faktore, studenti su pozvali vlasti da prepoznaju hitnost situacije i reše probleme koji su postali svakodnevica za mnoge od njih.
Osim što su se okupljali u šatorima, studenti su koristili društvene mreže da šire svoju poruku i pozovu druge na podršku. Korišćenjem hashtagova i objava, oni su privukli pažnju medija i javnosti, što je dodatno pojačalo njihov glas. „Naša borba se ne završava ovde, želimo da nastavimo sa akcijama dok ne postignemo ono što smatramo potrebnim“, dodao je jedan od studenata.
U međuvremenu, reakcija vlasti nije izostala. Neki predstavnici ministarstva obrazovanja su se oglasili, naglašavajući da su svesni problema i da rade na rešenjima. Ipak, studenti su skeptični prema tim izjavama, smatrajući ih nedovoljnim i neodgovarajućim. Smatraju da je potrebno više od samo reči i obećanja, te zahtevaju konkretne akcije i promene u sistemu.
Tokom noći, šatori su postali mesto okupljanja i razmene ideja, ali i mesto gde se dele lične priče i iskustva. Mnogi studenti su iznosili svoja lična iskustva o tome kako su se suočili s izazovima tokom studiranja, ističući kako su im često nedostajali resursi potrebni za uspeh. Ove priče dodatno su motivisale okupljene da nastave svoju borbu i da se bore za bolje uslove.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje šta će biti sledeći korak za studente. Njihova odlučnost i jedinstvo su očigledni, ali se mora videti kako će se situacija razvijati u narednim danima. U svakom slučaju, studenti su pokazali da su spremni da se bore za svoja prava i da neće odustati dok ne dobiju ono što smatraju pravednim.
Dok se noć polako pretvara u zoru, studenti u Pionirskom parku nastavljaju svoju borbu, s nadom da će njihova akcija doneti promene koje su toliko potrebne za buduće generacije. Njihov protest nije samo borba za bolji obrazovni sistem, već i simbol nade za sve one koji veruju u snagu zajedništva i solidarnosti.
