Bivši radnik obezbeđenja u klubu „Stefan Braun“, Miro Čuljković, svedočio je danas na suđenju u Višem sudu u Beogradu o teškom ranjavanju koje je pretrpeo pre tri godine. Čuljković je naveo da su ga tada ranili Aleksandar Šćepanović i Slavoljub Trajković, dok se Šćepanović trenutno nalazi u bekstvu. Suđenje se vodi protiv Trajkovića i Stefana Veljovića, dok je četvrti okrivljeni, Nikola Stanković, ubijen pre tri meseca.
Prema rečima Čuljkovića, incident se odigrao nakon tuče, kada su optuženi, vraćajući se u klub, ušli sa dva pištolja. „Prvi koji je ušao imao je pištolj i uperio mi ga je u glavu. Ja sam mu ga spustio od sebe rukom, a on je opalio rafal“, rekao je Čuljković, ističući da je to bio Šćepanović. On dodaje da je drugi pištolj bio kod detektora vrata, a iz njega je pucao Trajković. Čuljković je naveo da je ranjen u bubreg i da su mu povrede nastale od dva različita kalibra municije.
Tokom suđenja, Trajković je upitao Čuljkovića da li ga je on pucao, na šta je Čuljković odgovorio da ga je video sa pištoljem kako puca u njega. Čuljković je naveo da je preživeo prvi hitac zahvaljujući adrenalinu, ali je na kraju pao kada ga je neko ubo nožem. Ove povrede nožem nisu bile uključene u optužnicu, a Čuljković je tvrdio da je zadobio tri uboda nožem, koje su mu lekari „zakrpili“ u bolnici.
On je takođe naveo da misli da ga je Stanković ubo nožem, jer je ranije u klubu uzeo „boks nož“ i vratio mu ga. Čuljković je, odgovarajući na pitanja, rekao da se ne seća ko je prvi ušao u hol zgrade, jer ih nije poznavao pre incidenta. Njegove povrede su bile ozbiljne, a on je naveo da je izgubio 80% radne sposobnosti i da je dobio invalidsku penziju prvog stepena.
S obzirom na to da je bio ranjen sa sedam metaka, Čuljković je istakao da je tokom oporavka izgubio 50 kilograma zbog specifične ishrane koja mu je bila potrebna zbog povreda u stomaku. On je potvrdio da ne poznaje Veljovića, ali se seća mršavog, crnog momka kojeg je izveo njegov kolega iz obezbeđenja.
Danas je sud ukinuo meru kućnog pritvora Slavoljubu Trajkoviću i Stefanu Veljoviću, omogućivši im da se brane sa slobode. Postupak protiv Nikole Stankovića, koji je ubijen, ranije je obustavljen.
Ovaj slučaj otvara mnoga pitanja o bezbednosti u klubovima i postupanju pravosudnog sistema, posebno kada su u pitanju nasilni incidenti. Čuljkovićevo svedočenje, koje uključuje detalje o napadu i ranjavanju, može imati značajan uticaj na ishod suđenja i na dalju praksu u sličnim slučajevima. Uz to, situacija sa Šćepanovićem u bekstvu dodatno komplikuje situaciju i stavlja pritisak na policijske i pravosudne organe da brže reaguju na ovakve incidente.
Važno je da pravosudni sistem obezbedi pravdu za žrtve nasilja, kao i da se preduzmu koraci kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti. U međuvremenu, Čuljković se suočava sa posledicama svog ranjavanja, što ga je primoralo da promeni način života i prilagodi se novim okolnostima. Njegova borba za pravdu i dalje traje, a sudski postupak može biti presudan za njegovo emocionalno i fizičko ozdravljenje.
