Vremenska klackalica u Srbiji nastavlja se i danas, sa temperaturama koje su pale ispod nule. Meteorolog Ivan Ristić najavljuje da nas od srede očekuju padavine, jer polarni vrtlog brzo dolazi ka našoj zemlji. Ovaj fenomen će preći više od 2.000 kilometara da bi stigao do nas, donoseći sa sobom ledene dane nakon blagog otopljenja koje smo doživeli.
U narednim danima, hladan arktički vazduh će se premestiti preko Severnog pola i doneti jače zahlađenje, kao i snežne padavine. Prema Ristiću, stratosfersko zagrevanje će imati značajan uticaj na vreme, a u petak, 14. februara, očekuje se naoblačenje sa kišom koja će brzo preći u sneg, prvo na severozapadu i zapadu Srbije. U noći između petka i subote može doći do formiranja manjeg snežnog pokrivača.
Od nedelje, 16. februara, u većini mesta očekuju se ledeni dani, kada će maksimalne temperature biti ispod nule. Jutarnji mraz biće jak, a kada se razvedri početkom sledeće nedelje, minimalne temperature će se kretati između -5 i -15 stepeni Celzijusa. Postepeni porast temperatura očekuje se najverovatnije krajem sledeće nedelje, dodaje Ristić.
Prema rečima meteorologa, od četvrtka i petka stiže topliji front koji će doneti blago otopljenje, sa temperaturama oko 10 stepeni, a moguće je da u nekim delovima bude i više. Ipak, polarni vrtlog će doneti sneg i u Beograd, a u petak veče očekuje se da će sneg početi da pada u Vojvodini i Beogradu. Taj front će se polako spuštati prema jugu, stoga će vikend biti hladan, a temperatura će i dalje opadati.
Ristić naglašava da će prema trenutnim prognozama, temperature pasti ispod nule, sa vrednostima koje će se kretati od -5 do -15 stepeni. Sneg će prestati, ali će se zadržati veoma hladno vreme. Očekuje se da će snežni pokrivač biti od 4 do 5 centimetara, iako neće biti u velikim količinama i trajaće do pet dana. Nakon toga, temperature bi trebale da rastu, a poslednja nedelja februara može doneti potpuno otopljenje. Ipak, mart često nosi mogućnost ponovnog zahlađenja.
U sklopu vremenskih izveštaja, Ristić se osvrnuo i na situaciju na Santoriniju, gde se beleže sve jači zemljotresi. On ističe da su glavni problemi na ovom ostrvu odroni kamenja i granita, što predstavlja ozbiljnu opasnost za lokalno stanovništvo, zbog čega se preporučuje evakuacija. Zemljotresi se javljaju na dubini od 15 do 30 kilometara, a postoji i opasnost od cunamija ukoliko zemljotres dostigne jačinu preko 6 stepeni, što može izazvati talase visine od 5 do 10 metara.
Krit je u većoj opasnosti zbog svoje niže nadmorske visine, dok je Santorini relativno zaštićen brdovitim terenom, zaključuje meteorolog Ristić.
U međuvremenu, građani Srbije treba da budu oprezni i pripremljeni za nagle promene vremena i potencijalne snežne padavine koje dolaze. Kako se situacija razvija, važno je pratiti najnovije meteorološke prognoze i savete stručnjaka.
