U Beogradu su, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije izveli dve odvojene akcije hapšenja. U fokus su dospjeli Petar Đurić, rođen 1989. godine, i Srđan Žunić, rođen 1981. godine, zbog sumnje da su izvršili različita krivična dela.
Petar Đurić se sumnjiči za krivično delo „Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“ prema članu 309 Krivičnog zakonika. Prema dostupnim informacijama, od decembra 2024. do marta 2025. godine, Đurić je na svojim profilima na društvenim mrežama poput Facebook-a, Instagrama i X-a postavljao objave u kojima je otvoreno pozivao građane da silom svrgnu predsednika Republike Srbije i time ugrožavao ustavno uređenje.
Srđan Žunić se tereti za dva krivična dela. Prvo, „Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu“ prema članu 344a, i drugo, ponovo „Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“ prema članu 309. Sumnja se da je 8. marta 2025. godine, na javnom skupu ispred Policijske stanice Stari grad, vršio nasilje, vređao i pretio policijskim službenicima, pri čemu je jednog od njih primoravao da spusti oružje.
Takođe, 11. marta 2025. godine, tokom javnog okupljanja kod zgrade Radio-televizije Srbije (RTS), Žunić je ušao u verbalni sukob sa studentima-redarima koji su mu onemogućavali prolazak ka stepenicama objekta. Tokom iste večeri, u tzv. lajv prenosu kod Glavne pošte, ponovo je pozivao građane da silom svrgnu predsednika Republike Srbije, što se takođe smatra ugrožavanjem ustavnog uređenja.
Nakon hapšenja, osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati, u kojem roku će biti privedeni na saslušanje. Ova hapšenja dolaze u kontekstu sve većih tenzija u društvu i na političkoj sceni Srbije, gde se sve više postavlja pitanje granica slobode govora i odgovornosti pojedinaca za svoje postupke.
Ova situacija ukazuje na ozbiljnost krivičnih dela koja se tiču pozivanja na nasilje i ugrožavanje ustavnog poretka. U društvima u tranziciji, poput Srbije, ovakvi slučajevi često su na granici između političkog aktivizma i krivične odgovornosti. U ovom slučaju, delovanje Đurića i Žunića može se posmatrati kao deo šireg problema u kojem pojedinci koriste društvene mreže kao platforme za širenje radikalnih ideja i poziva na nasilje.
Društvene mreže su postale alat za mobilizaciju, ali i potencijalna opasnost kada se koriste za širenje poziva na nasilje. U ovom slučaju, Đurićeve objave na društvenim mrežama su izazvale zabrinutost među vlastima, koje su reagovale hapšenjem. Takođe, Žunićevo nasilno ponašanje na javnim skupovima može se posmatrati kao signal da su tenzije u društvu na visokom nivou, što može dovesti do daljih sukoba.
Ova hapšenja su deo šireg trenda u kojem se vlasti bore protiv nasilnog ekstremizma i poziva na nasilje. U poslednje vreme, sve više se naglašava potreba za odgovornošću pojedinaca na društvenim mrežama, kao i važnost očuvanja javnog reda i mira. U tom smislu, pravosudni organi imaju ključnu ulogu u osiguravanju da se zakoni poštuju i da se svako ko pređe granicu odgovara za svoje postupke.
Osumnjičeni će imati priliku da se brane i iznesu svoje stavove tokom saslušanja. Međutim, jasno je da će ova situacija izazvati dodatne rasprave o slobodi govora, granicama političkog aktivizma i odgovornosti pojedinaca u savremenom društvu. Ovaj slučaj će bez sumnje ostati u fokusu javnosti i medija, jer se tiče temeljnih pitanja demokratskog društva i načina na koji se građani bore za svoja prava.
